UVOD
Kao nevidljiva pošast, korupcija se nečujno uvlači u savremena društva. U većini slučajeva, nezasita pohlepa za profitom, nedostatak osnovnih vrednosti i nemilosrdnost oblikuju politiku i vode nacije ka propasti. Iako to može zvučati preuveličano, danas jasno vidimo opipljive posledice netransparentnosti i zloupotrebe sredstava: gubitak ljudskih života. Bilo direktno, kao u tragičnom slučaju nedavnog urušavanja krova železničke stanice u Srbiji, ili indirektno, kroz zdravstvene, obrazovne i političke sisteme koji ne uspevaju da odgovore na potrebe građana. Svakodnevno se protivnici i pristalice zapliću u besmislene rasprave, stvarajući duboke podele koje narušavaju zdrav suživot i tiho podrivaju poverenje u demokratiju.
Ovaj članak istražuje kako sistemska korupcija ne samo da ugrožava infrastrukturu i upravljanje, već i izaziva javni bes, gurajući društva ka nestabilnosti. Kroz dve studije slučaja, tekst analizira na koje načine korupcija rađa nepoverenje, podstiče proteste i oblikuje politički diskurs. Kada korupcija postane norma, ona podstiče cinizam, slabi vladavinu prava i na kraju razara društvenu koheziju, prisiljavajući građane da stvari uzmu u svoje ruke.
SIMBOL POSLEDICA KORUPCIJE: RUŠENJE KROVA ŽELEZNIČKE STANICE U SRBIJI
Pregled slučaja
Dana 1. novembra 2024. godine, tragičan događaj potresao je Srbiju: krov novoobnovljene železničke stanice u Novom Sadu se srušio, usmrtivši 15 osoba i teško povredivši nekoliko drugih. Ova katastrofa nije bila nesrećan slučaj, već su je mnogi videli kao direktnu posledicu sistemske korupcije.
Železnička stanica, prvobitno izgrađena 1964. godine, prošla je kroz dve rekonstrukcije od 2020. godine, koje su vladu koštale više od 65 miliona evra. Uprkos ogromnim ulaganjima, radovi su izvedeni nekvalitetno, a sredstva su, prema navodima, nezakonito preusmeravana kroz naduvane ugovore i upotrebu loših građevinskih materijala. Kompanija zadužena za rekonstrukciju, koja je imala bliske veze sa vladinim zvaničnicima, nikada nije bila pod ozbiljnom proverom, iako su postojale sumnje u poštovanje bezbednosnih standarda.
STUDENTI DIŽU GLAS
Ova katastrofa postala je prelomni trenutak za javno nezadovoljstvo. Već nakon nekoliko dana, protesti su izbili u Novom Sadu, gde su građani održavali 15-minutne tihe straže u znak sećanja na žrtve. Ono što je počelo kao lokalna tuga ubrzo se pretvorilo u nacionalni gnev. Predvodnici protesta postali su studenti univerziteta, posebno sa Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu, koji su organizovali blokade fakulteta i demonstracije na ulicama. Kako je pokret dobijao na zamahu, protesti su se proširili širom Srbije, a više od 60 fakulteta i univerziteta pridružilo se generalnom štrajku 24. januara 2025. godine. Poslovni sektor, pravnici i preko 200 kompanija iskazali su solidarnost obustavljanjem rada na jedan dan.
Međutim, umesto da odgovori na zahteve građana, vlada je uzvratila represijom. Prema nekim izveštajima, određeni mediji prikazali su studente kao agitatorske grupe podržane iz inostranstva, dok su provladine grupe pokušavale da ometu proteste. Neki protesti su postali nasilni kada su muškarci, za koje se kasnije ispostavilo da su povezani s vladajućom Srpskom naprednom strankom (SNS), napali studente u Novom Sadu. U još jednom šokantnom incidentu, vozač je namerno uleteo automobilom u grupu demonstranata, teško povredivši jednog studenta. Uprkos ovim pretnjama, demonstranti su ostali istrajni, nastavljajući da zahtevaju pravdu.
Sve veći pritisak doveo je do političke reakcije. Dana 25. januara 2025, premijer Miloš Vučević podneo je ostavku, priznajući nezadovoljstvo građana, ali negirajući direktnu odgovornost vlade za urušavanje železničke stanice. Njegova ostavka, međutim, nije zadovoljila demonstrante, koji su nastavili da traže potpunu transparentnost u vezi sa ugovorima o rekonstrukciji stanice, krivičnu odgovornost onih koji su za to odgovorni i značajno povećanje finansiranja univerziteta kako bi se sprečili budući sistemski propusti.
SVEDOČENJE IZ PRVE RUKE
Da bismo razumeli dublji uticaj ovih protesta, razgovarali smo sa studentom liderom koji je aktivno uključen u pokret. Oni su se zakleli da će nastaviti blokade dok se svi zahtevi ne ispune. Ti zahtevi uključuju ukidanje optužbi protiv onih koji su uhapšeni i zadržani tokom protesta, kao i objavljivanje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji železničke stanice u Novom Sadu. Njegovo svedočenje pruža uvid iz prve ruke u to zašto ovi protesti imaju značaj širi od ove jedne tragedije:
„Ljudi smatraju da je tragičan događaj direktna posledica korupcije srpske vlade. Glavna motivacija iza ovih protesta je upravo tu – svedoci smo brojnih loše sprovedenih projekata koji su koštali mnogo više nego što su vredeli. Ovaj događaj u Novom Sadu bio je kulminacija godina i godina nesavesnog upravljanja, gde su oni koji su bili na vlasti sproveli ovakve sheme za brzu zaradu“, izjavio je on.
Kada je upitan o generacijskim razlikama u stavovima prema korupciji, naš sagovornik je rekao:
„Za razliku od starijih generacija, mladi ljudi nisu opterećeni istim osećajem pomirenja. Oni su energični, idealistični i vođeni zdravim razumom. Kada prepoznaju problem, kao što je korupcija, oni traže jednostavna rešenja i odlučni su da se suoče sa njim direktno. Ova generacija prepoznaje da je korupcija sistemski problem koji podriva potencijal zemlje, i ne žele da je prihvate kao neizbežan deo života.“
Pokret je i dalje aktivan, a borba za odgovornost se nastavlja, postavljajući ključno pitanje za budućnost Srbije: hoće li pravda biti zadovoljena, ili će korupcija ostati status quo?
UPOTREBA KORUPCIJE KAO ORUŽJA: SKANDAL SA PRISLUŠKIVANJEM U SEVERNOJ MAKEDONIJI
Pregled slučaja
Godine 2015, Severnu Makedoniju je pogodio značajan politički skandal kada je lider opozicije Zoran Zaev objavio snimke sa prisluškivanih razgovora koje su implicirale vladu u široko rasprostranjenoj korupciji i zloupotrebi vlasti. Ovi snimci su otkrili da je administracija tadašnjeg premijera Nikole Gruevskog nezakonito prisluškivala komunikacije više od 20.000 osoba, uključujući političare, novinare i članove civilnog društva. Sadržaj snimaka je razotkrio izborne prevare, mešanje u pravosudni sistem i druge nezakonite aktivnosti, što je dovelo do ozbiljne krize poverenja javnosti. Društveni uticaj bio je trenutan i širok. Građani, osećajući se izdanima od strane svojih lidera, izašli su na ulice u masovnim protestima zahtevajući odgovornost i sistemske reforme. Skandal je ne samo produbio političku polarizaciju, već i oslabio poverenje u javne institucije, ističući krhkost demokratskog okvira Severne Makedonije. Ova otkrića su naglasila obim u kojem je korupcija zahvatila državnu aparat, što je dovelo do širokog razočarenja među stanovništvom.
KORUPCIJA KAO ALAT KONTROLE
Za razliku od slučajeva korupcije u infrastrukturi, koji često imaju neposredne fizičke posledice, skandal sa prisluškivanjem u Severnoj Makedoniji pokazao je kako se korupcija može koristiti kao mehanizam kontrole, omogućavajući političkim elitama da manipulišu institucijama, utišaju neslaganje i konsoliduju vlast. Nezakonita operacija nadzora, koju je organizovala administracija premijera Nikole Gruevskog, ciljano je usmerena na opozicione lidere, novinare, sudije, poslovne ličnosti i aktiviste civilnog društva. Nezakonitim praćenjem privatnih razgovora, vlast je stekla moć nad kritičarima, suzbijala potencijalne zviždače i obezbedila nastavak svoje vladavine. Ovakav tip korupcije stvara atmosferu straha, u kojoj oni koji se protive režimu rizikuju otkrivanje, ucenu, pa čak i progon. Presretnuti razgovori otkrili su izborne prevare, mešanje u pravosuđe i manipulaciju medijima, što je ojačalo ideju da država nije vođena demokratskim principima, već malim krugom moćnika koji su stavljali svoj opstanak ispred vladavine prava. Takve taktike slabe demokratske institucije, jer poverenje u pravosuđe, izborni sistem i slobodu medija opada. Dugoročne posledice ovog slučaja prevazilaze pravne osude, temeljnim promenama javnog poverenja u upravljanje i jačanjem opasnosti od neometane političke moći u krhkim demokratijama.
ODJEK JAVNOSTI
Kao odgovor na javnu osudu, vlada je 30. marta 2016. godine osnovala Specijalno tužilaštvo (ST) kako bi istražila optužbe. Napori ST-a kulminirali su slučajem „Target/Tvrdina“, u kojem su optuženi nekoliko visokorangiranih zvaničnika, uključujući bivšeg šefa obaveštajne službe Sašu Mijalkova i bivšu ministarku unutrašnjih poslova Gordanu Jankulosku, za zloupotrebu položaja i druge prekršaje. Dana 26. februara 2021. godine, sud je izrekao osuđujuće presude za 11 optuženih, sa kaznama u rasponu od dve do 15 godina zatvora. Uprkos tim pravnim postupcima, posledice skandala i dalje utiču na društvo Severne Makedonije. Događaji su doveli do značajne promene u političkom pejzažu, uz povećane zahteve javnosti za transparentnošću i odgovornošću. Ipak, izazovi i dalje postoje, što se vidi iz tekućih debata o nezavisnosti pravosuđa i efikasnosti mera protiv korupcije. Skandal sa prisluškivanjem predstavlja oštru opomenu o važnosti zaštite demokratskih institucija i vladavine prava kako bi se održalo poverenje javnosti.
Skandal sa prisluškivanjem u Severnoj Makedoniji imao je dubok uticaj na društvo, otkrivajući duboko ukorenjenu korupciju i pokrećući široke zahteve za reformama. Iako su preduzeti pravni koraci protiv odgovornih, ovaj incident i dalje oblikuje politički diskurs nacije i ukazuje na tekuće izazove u borbi protiv korupcije i vraćanju poverenja javnosti.
ZAKLJUČAK
Kako urušavanje železničke stanice u Srbiji, tako i skandal sa prisluškivanjem u Severnoj Makedoniji, ukazuju na destruktivnu prirodu korupcije, iako na različite načine. U Srbiji, nemar i finansijske malverzacije u infrastrukturnim projektima doveli su do gubitka života, izazivajući bes i masovne proteste. U Severnoj Makedoniji, zloupotreba moći kroz ilegalno prisluškivanje učvrstila je kontrolu države i potisnula demokratske slobode. Iako se manifestacije razlikuju, jedna ugrožava bezbednost ljudi, a druga korumpira institucije iznutra, oba slučaja pokazuju kako korupcija stvara nepovjerenje, podstiče nestabilnost i razbija društva.
U svojoj suštini, korupcija stvara dvostruki sistem: one koji profitiraju od nezakonitih radnji i one koji snose posledice. Kada institucije ne uspeju da sprovedu pravdu, građanska frustracija prerasta u otpor. Ljudi više ne gledaju na vlade kao na zaštitnike, već kao na sebične entitete, produbljujući društvene podele. Kao rezultat toga, razočarani građani okreću se protestima kao poslednjem pokušaju da traže odgovornost od sistema dizajniranog da potisne neslaganje.
Na kraju, korupcija nije samo političko pitanje, već društvena rana koja slabi upravljanje, potkopava demokratiju i erodira poverenje građana. Bilo da je u pitanju Srbija, Severna Makedonija ili šire, njeno postojanje preti stabilnosti i napretku, čineći je jednim od najurgentnijih izazova našeg vremena.
Autor:
Dolores Agraso je stručnjakinja za međunarodne odnose i bezbednost sa specijalizacijom u oblasti upravljanja, mirovnih misija i dinamike konflikata. Poseduje master diplomu iz oblasti bezbednosti, mira i međunarodnih konflikata sa Univerziteta u Santiago de Composteli, kao i diplomu iz međunarodnih odnosa sa Univerziteta nacionalne odbrane u Argentini.