Nuklearna Srbija

Tekst posvećen zagađenju, korupciji i našoj spremnosti za nuklearnu energiju.

Šta udišemo! Jedanaestog novembra 2024. godine u 20 časova, najzagađenije naselje na svetu bilo je Jagahpuri u Nju Delhiju, gde je izmereno 537 mikrograma čestica čađi po kubnom metru (PM10 AQI). Za razliku od Nju Delhija, u Zaječaru je u isto vreme izmereno 479 mikrograma čestica čađi po kubnom metru (PM2.5), što ovaj naš grad te večeri svrstava među najzagađenije u svetu. Ako pogledamo malo širu sliku, možemo videti da je večeras u većini srpskih gradova kvalitet vazduha loš, jako loš ili opasan. Količina od 200 mikrograma i više čestica čađi po kubnom metru, izmerena večeras u većini srpskih gradova, opasna je po život i zdravlje ljudi.

Izvor podataka o kvalitetu vazduha

U tekstu „Šta je učinjeno da se smanji zagađenje vazduha? Ništa!“, objavljenom u magazinu Lobisti 16. oktobra 2022. godine, pisali smo o zagađenju vazduha u Srbiji. Toga dana, Beograd je bio najzagađeniji grad na svetu. Da li bismo mogli i dve godine kasnije, kada razmatramo situaciju zagađenja vazduha u Srbiji, da ponovimo isti naslov: „Šta je učinjeno da se smanji zagađenje vazduha? Ništa!“?

Izvor iz magazina Lobisti

Ako pogledamo mapu sveta, region jugoistočne Evrope — konkretno Bosna i Hercegovina, Srbija i Makedonija — već godinama spada među najzagađenije oblasti u svetu, uz određene oblasti u Iranu, Pakistanu, Indiji i Kini.

Evropski projekti – tračak nade

Postavlja se pitanje: da li će se ovakvo stanje ikada promeniti?

Može se reći da postoji nada ako pogledamo ulaganja Evropske unije u Srbiju. Trenutno se realizuje osam projekata iz oblasti zaštite životne sredine i još šesnaest projekata iz oblasti energetike. Evropska unija je u sektor zaštite životne sredine uložila 500 miliona evra, dok je u oblast energetike uloženo čak milijardu evra, čime je Evropska unija ubedljivo najveći ulagač u sektoru energetike kod nas. Ako se tome doda da je ovaj novac dodeljen Srbiji u vidu bespovratnih sredstava ili kao veoma povoljni krediti, jasno je da Srbija u rešavanju problema zagađenja ima zaista posvećenog partnera u Evropskoj uniji.

Zahvaljujući programu pomoći EU, realizuju se i projekti EU PPF program i EU za Zelenu agendu u Srbiji.

EU PPF predstavlja tehničku pomoć u vrednosti od 21 milion evra, koja se finansira iz pretpristupnih sredstava Evropske unije. Program je usmeren na pripremu tehničke i tenderske dokumentacije za infrastrukturne projekte iz sektora životne sredine, energetike i transporta, kao i na organizaciju više od 70 obuka za predstavnike relevantnih lokalnih i državnih institucija radi jačanja njihovih kapaciteta.

Projekat EU za Zelenu agendu u Srbiji doprinosi naporima za dekarbonizaciju i ispunjavanju ciljeva iz Pariskog sporazuma o klimi, smanjenju zagađenja životne sredine — vazduha, zemljišta i voda — kao i usaglašavanju sa pravnim tekovinama EU u svih pet oblasti obuhvaćenih Zelenom agendom.

Izvor informacija: EU za tebe

Šta nas sprečava – korupcija

Ipak, kod nas ne može sve da prođe bez dramskog zapleta. Srbija je i dalje visoko kotirana na lestvici korumpiranih zemalja. Prema prošlogodišnjem izveštaju o percepciji korupcije, Srbija je sa 101. mesta pala na 104. sa 36 poena, što ovu poziciju delimo sa Brazilom i Ukrajinom, dok su nas pretekle Albanija, Gambija, Kazahstan i Zambija. Ovakva ocena je daleko ispod evropskog proseka, a već nekoliko godina i ispod balkanskog proseka.Među najaktuelnijim pitanjima u vezi sa borbom protiv korupcije, navedenim u ovom izveštaju, izdvajamo:

1. Nezaštićeni javni resursi: određivanje prioriteta koji se finansiraju zaduživanjem bez usvojenog plana, bez mogućnosti građana da na njih utiču i bez uvažavanja mišljenja relevantnih državnih organa (Fiskalni savet);
2. Veliki javni rashodi povezani sa izborima;
3. Neispitani slučajevi gde je ukazano na štetne i nezakonite odluke (npr. izveštaji Saveta za borbu protiv korupcije);
4. Dodela najvrednijih poslova direktnom pogodbom ili na osnovu posebnih zakona;
5. Odricanje od potencijalnih javnih prihoda bez adekvatnog obrazloženja i informacija o korisnicima;
6. Donošenje odluka van nadležnih institucija, bez objašnjenja stvarnih razloga i uticaja;
7. Planovi izgradnje infrastrukturnih objekata;
8. Odluke u vezi sa iskopavanjem litijuma;
9. Nepostupanje po zahtevima za pristup informacijama i nepoštovanje rešenja Poverenika, uz potpuno neefikasnu pravnu zaštitu kada se informacije traže od Vlade Srbije;
10. Nepotpuna obrazloženja akata;
11. Odsustvo informacija

Izvor izveštaja

Korupcija i ljudska bezbednost

U tekstu magazina Lobisti, objavljenom 27. decembra 2023. godine pod nazivom „Korupcija kao oblik ugrožavanja ljudske bezbednosti: politička, ekonomska i zdravstvena dimenzija“, autori dr. Marko Fijović i dr. Ivica Đorđević objašnjavaju da je ljudska bezbednost bezbednosni koncept koji stavlja čoveka u prvi plan.

„Korupcija je u fokusu ljudske bezbednosti zbog svojih efekata na funkcionisanje zajednice i kvalitet života njenih članova. Najočiglednije negativne efekte korupcija ima u oblasti političke i ekonomske bezbednosti, a kako navode autori, u većini slučajeva teško je raščlaniti gde prestaje politička, a počinje ekonomska korupcija, i obrnuto. Za to je prevashodno zaslužna postojeća simbioza vladajuće elite i nosilaca ekonomske moći, tj. krupnog kapitala, koja se ogleda kroz finansiranje političkih stranaka, veze političkih funkcionera sa privatnim kapitalom i njihovim učešćem u dobiti. Takav vid korupcije najčešće se javlja u nerazvijenim zemljama ili zemljama u razvoju i povezan je sa procesom političkih izbora. Karakterišu ga koncentracija ekonomske moći u rukama malog broja ljudi i jake veze između centara ekonomske i političke moći“, navodi se u tekstu.

Na kraju, posle svih lex specialis zakona i tajnih ugovora kojima se pokrivaju sumnjivi poslovi, ljudi su izgubili poverenje u institucije sistema i svoje vitalne interese pokušavaju da zaštite na protestima. Pitanje iskopavanja litijuma podelilo je srpsko društvo do granica bez povratka. Rudnik litijuma za Srbiju nije pitanje rudarske investicije o kojoj bi se raspravljalo iz perspektive koristi ili štete koju bi ta investicija donela, već je to pitanje zbog kojeg postoji realna opasnost da sukob između građana i države eskalira do te mere da ga više niko neće moći kontrolisati.U atmosferi nepoverenja i korupcije, građani Srbije udišu jedan od najzagađenijih vazduha na svetu.

Zakon o ukidanju zabrane za izgradnju nuklearnih elektrana

Navikli da čekamo poslednji trenutak, predlog zakona o ukidanju zabrane za izgradnju nuklearnih elektrana zatekao nas je nespremne. Ministarka energetike najavila je da će ovaj zakon biti izglasan u Narodnoj skupštini do kraja godine. Nakon što zakon bude donet, mediji će svečano objaviti njegovo usvajanje. Tek tada će građani Srbije, ekološke organizacije i pojedinci početi da se pitaju: Da li nam nuklearne elektrane uopšte trebaju?

Građevinske dozvole i koncesije za izgradnju nuklearnih elektrana verovatno će biti dodeljivane na sličan način kao što su dodeljivane za mini-hidrocentrale. Posebno pitanje ostaje gde će biti smešten nuklearni otpad.

Generalno gledano, izgradnja nuklearnih elektrana koje bi proizvodile dovoljno struje da se zatvore termoelektrane, odnosno smanjila potrošnja fosilnih goriva u proizvodnji energije, bila bi pozitivna stvar za Srbiju.

Međutim, u situaciji kada se ni mnogo jednostavnije investicije u Srbiji ne kontrolišu na adekvatan način, što je nedavno dovelo do strašne tragedije, izgradnja i održavanje nuklearnih elektrana bez odgovarajuće kontrole mogla bi dovesti do katastrofe dalekosežnih razmera — svi se sećamo katastrofe u Černobilu.

Nužno je da se ova tema u Srbiji otvori za javnost što pre, kako bi se uključili i stručna i opšta javnost, sagledali svi aspekti — pozitivne i negativne strane — i kako bi se, za promenu, ostvario dijalog. U suprotnom, šta god da učinimo, kajaćemo se…

Lobiranje u javnom interesu

Prva nuklearana elektrana u Jugoslaviji “Krško” izgrađena je sada već daleke 1974 godine ima 50 godina I još uvek radi. Za donošenje strateškihi odluka, kao što je je izgradnja nuklearnih elektrana, čije će se posledice osećati decenijama potrebna je široka društvena podrška.

Tehnika dijaloga koja u doboroj veri, po zakonu pruža mogućnost svakoj zainteresovanoj strani da iznese svoje stavove, očekivanja i sumnje dobar je put za postizanje društvenog jedinstva po pitanju strateških razvojnih odluka.

Lobiranje u javnom interesu je sklad pojedinačnog, kolektivnog I opšteg. Metodološki pristup se zasniva na uravnoteženju interesa. Da li je tako nešto moguće? DŽon Neš je objasnio princip “Teorije igara” u priodnim naukama. Lobiranje u javnom interesu je inovativni princip inspiran radom ovog nobelovca prenesen na društvene nauke.

Energija nuklearnih elektrana o kojima mi danas razmiljamo, snabdevaće potrošače I u 2075. godini. Kako će svet izledati te godine?

Zbog toga je potrebno prilikom donošenja ovakve odluke uključiti sve relevantne društvene faktore u dijalog I uz primenu najsavremenih naučnih metoda u oblasti pregovaranja doći do konačnog rešenja po kome će nas po dobrom pamtiti buduće generacije.

Oppenheimer

U magazinu Lobisti, 21. marta 2022. godine, objavljen je članak „To su najjače spone na svetu“ autorke Ane Aleksić o Juliusu Robertu Oppenheimeru (1904–1967). Citatom iz tog teksta, koji poziva na opštu odgovornost, završavamo i ovaj tekst:

„…Ja mislim da istinu govore oni što tvrde da je atomsko oružje opasnost koja utiče na sve na ovom svetu, te da je ono u tom smislu i zajednički problem, kao što je za saveznike bio zajednički problem kako da pobede naciste. Mislim da bismo mi, ako želimo da izađemo na kraj sa tim zajedničkim problemom, morali da razvijemo sveobuhvatan smisao za zajedničku odgovornost…“ —

Izvor teksta