Da li su nam potrebne političke stranke? Da li je za postojanje demokratije nužno i nepohono postojanje političkih stranaka? Šta je funkcija političkiih stranka? Da li moramo da finasiramo političke stranke?
Lokalni izbori koji će biti održani u Srbiji 2. juna 2024. godine biće 61. izbori od uspostavljanja višepartiskog parlamentarnog sistema.
Na proteklim parlamentarnim izborima 2022. godine su, prema izveštajima koje su podnele Agenciji za sprečavanje korupcije, političke stranke potrošile ukupno 1.168.088.991,45 dinara. Političke stranke i drugi politički subjekti su te godine u toku izborne kampanje ostvarili prihode u iznosu od 1.086.404.093,25 dinara. Od toga je 80,50 % prihoda iz budžeta. Prošle godine su političke stranke za redovan rad ostvarile prihod u iznosu od 1.764.193.845,35 dinara a u istoj godini su potrošile 1.357.743.102,86 dinara od toga 88, 26% iz javnih sredstava odnosno od poreskih obeznika Srbije.
Očigleno je da su političke stranke skupa investicija za građane Srbije, a da li su nam potrebne?
Prema članu 5 Ustava Republike Srbije političkim strankama se jemči i priznaje uloga u demokratskom oblikovanju volje građana a prema članu 2. Zakona o političkim strankama politička strankama politička stranka je organizacija građana slobodno i dobrovoljno udruženih radi ostvarivanja ciljeva demokratskim oblikovanjem političke volje građana i učešća na izborima. Postavlja se pitanje da li je građanima Srbije potrebno da im neko oblikuje političku volju? Možda su ipak građani dovoljno zreli da mogu i sami da oblikuju svoju političku volju, posebno ako se uzme da svake godine oblikovanje političke volje građane Srbije košta oko 2 milijarde dinara a u izbornoj godini još oko 4 milijarde dinara.
Ipak, u celom svetu postoje političke stranke i one su u modernom svetu čvrsto vezane za demokratiju. Da li je baš tako?
Prvi pisani tragovi postojanja demokratije svedoče da je demoktratija nastala u Atini pre 2500 godina. Prvi Parlament i nastao je u 13 veku u Engelskoj kada je poveljom Magna karta libertatum ustanovljeno Veće 25 barona. Demokratija je postojala tokom srednjeg veka između ostalog u Mletačkoj republici, Dubrovačkoj republici, Republici Ženeva, Republici Đenova čak i papu bira Papska kurija.
Prve političke stranke nastale su u 18 veku u Velikoj Britaniji zvale su se Vigovci i Torijevci. Pre njih politčke stranke nisu postojale kao pojava. To znači da je prvo demokratsko društvo nasalo 2200 godina pre nastanka političkih stranaka, prvi parlament 500 godina pre nastanka političkih stranka i da je Francuska revolucija izvedena bez političkih stranaka.
Dakle političke stranke same po sebi nisu uslov demoratije niti je njihovo postojanje neophodno za postojanje same demoratije.
Građansko društvo kome Srbija teži ima za cilj da što je više moguće zadovolji potrebe svih svojh građana. Posebna pažnja odbraća se na one članove društva koji ne mogu sami o sebi da se brinu. Ipak, ako govorimo o potrebama dece, sve vannastavne aktivnosti (fudbal, folkor, strani jezik..) plaćaju roditelji iz svog džepa. Vratimo se sada na pitanje zašto finasiramo političke stranke? Kako ističe prof. Zoran Stoiljković “ bez solidno popunjene blagajne ne može se stabilizovati uticaj političkih stranaka. Održavanje partijske mašinerije – pokrivanje troškova stranačkih prostorija, redovnih partijskih aktivnosti i komunikacije s javnošću, naknada ma kako skromnih, za rad partijskog aparata i funkcionera zahteva zamašna finasijska sredstva“
Rezultat tog je da građani umesto folkora, fudbala i stranog jezika za decu fianasiraju odrasle poslovno sposobne ljude da se ovi bave politikom.
Očigledno je da finasiranje poltičkih partija za građane Srbije predstavlja izuzetno žrtvovanje i odricanje od mnogih drugih potreba.
Da vidimo kakav je rezultat tog odricanja. Zamislimo sledeću situaciju, izbori su sprovedeni pobedila je politička stranka i preuzima vlast na raspolaganju joj stoji 30.000 funkcionerskih pozicija za sva bitna i manje bitna rukovodeća mesta u zemlji. Stoje joj na raspolaganju još i sva javna i javno komunalna preduzeća i javni poslovi i najvažnije stoji joj na raspolaganju budžet i svi prirodni resursi Republike Srbije. Prema ovom bogatstvu poltička partija koja je pobedila odnosi se kao prema plenu. Prvo na sva bitna mesta u državi, koja su uzgred i dobro plaćena postavlja svoje članove. Zatim, zapošljava u javna i javno komunalna preduzeća ostale članove koje nije mogla da postavi na bitna mesta. Nadalje, namešta tendere za preduzeća čiji vlasnici su članovi njene stranke ili ljudi bliski rukovodstvu stranke i napokon raspolaže budžetom, građanskim zemljištem i resursima države, kojima raspolaže bez da o tome konsultuje građane.
Da li ste to sve građanima Srbije sve to isplati?
Šta bi bilo kada bi se političke stranke finasirale samo iz članarine?
Nema bavljenja politikom bez pune kase. Političke stranke bi i dalje imale potrebu da imaju prostorjie da održavaju sastanke članova da sprovode politički marketig, s tim što bi im jedini izvor finansiranja bila članarina njenih članova.
Ovakva situacija značila bi da bi da bi koncept funkcionisanja političkih stranaka u Srbiji bio fundamentalno promenjen. Težište moći u stranci bi sa rukovodstva prešlo na članstvo. Članovi bi bili ti koji finansiraju stranku i svesni svoje moći tražili bi od rukovodstva ispunjenje njihovih političkih ciljeva. Ovakva preraspodela snaga dovela bi do toga da bi se u strankama formirale frakcije koje bi se između sebe demorkatskim sredstvima borile za vlast. U tom slučaju bi predsednici političke stranke predstavljali stvarnu demokratsku većinu u stranci.
Zbog budžetskog finasiranja u Srbiji se sada formirala politička elita, rukovodećih ljudi u političkim strankama, koji su birokratizovali stranke i potpuno se odvojili od članstva stranke. Potpuno sigurni u to da će aktivnosti stranke biti finasirane oni nisu spremni da čine bilo kakve ustupke članovima stranke.
Nažalost, iako su namere bile dobre, budžetsko finasiranje političkih stranaka u Srbiji dovelo je do formiranja autoritarnih političkih stranaka koje se bore za vlast kako bi osvajanjem vlasti prograbili resurse a ne da bi na demokratski način upravljali državom u korist građana.
Iz svega prizilazi ako već ne možemo da utičemo na moral i etiku ljudi koji se u Srbiji bave poltikom onda možemo da odlučimo da njihove aktivnosti ne finasiramo.