Časopis „Nova Evropa“ bavio se aktuelnim društvenim pitanjima koja su pogađala Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca i tadašnju Evropu. Izlazio je pre gotovo jednog veka, a mnoga od tih pitanja kojima se ovaj časopis bavio, aktuelna su i danas.
Na inicijativu Milana Ćurčina 16. septembra 1920. godine, po uzoru na engleski časopis The New Europe, koji je uređivao Robert Seton Vodson, nošena idejom o nužnosti preuređenja tadašnje Evrope, u Zagrebu je grupa vrhunskih intelektulaca tog vremena osnovala časopis „Nova Evropa“ . Osnivači su bili: Jovan Cvijić, dr Josip Smodlaka, Ivan Meštrović, Matija Murko, dr Ivan Prijatelj, dr Nikola Stojanović, dr Milan Rešetar, dr Leonid Potomec, Julije Benešić, dr Tihomir Ostojić, dr Kosata Kumanudi, Laza Popović, Milan Rakić, dr Svetislav Popović, dr Vojislav M. Jovanović, Miodrag Ibrovac, dr Branimir Livadić i Milan Grol.
Časopis je nosio liberalno-demokratske i integralno-jugoslovenske ideje i vrednosti. Izdavač i urednik časopisa bio je Milan Ćurčin a uz njega u pojedinim brojevima i Laza Popović, Marko Kotrenčič i Leonid Potimec.
Mnoge istaknute ličnosti toga vrememena sarađivale su sa časopisom „Nova Evropa“ kao, na primer, Ivo Andrić, vojovoda Živojin Mišić, Isidora Sekulić, Miloš Crnjanski, Slobodan Jovanović, Viktor Novak, Munib Osmanagić, Antun Petričić, Marko Car i mnogi drugi.
Časopis je izlazio između prvog i drugog svetskog rata u Zagrebu. Urednik i autori analizirali su društvene, političke, naučne, ekonomske i kulturne probleme.
„Nova Evropa“ je bila glasilo stranački formalno neangažovanih liberalnih intelektualaca, štampan je latinicom i ćirilicom, društveno-politički angažovan, u duhu ideje jugoslovenstva. Dok je izlazio, časopis je obrazovao, podučavao i zabavljao. Smatra se da je doprineo demokratizaciji kulture jer je više kulturne vrednosti približio širokim slojevima društva.
Koristeći novinarski stil u izražavanju, „Nova Evropa“ se na primenjen i pojednostavljen način bavila složenim naučnim, političkim i kulturnim temama. Kritikovan podjednako od strane nacionalnih elita iz Beograda i Zagreba, ovaj časopis postaje akter demokratizacije i razmene mišljenja u Jugoslaviji. Intelektualna arena, u kojoj se argumentovano brane ili opovrgavaju ideje oformljene sa različitih filozofskih, književnoteorijskih, ideoloških ili dnevnopolitičkih polazišta.
Simbolično, poslednji broj časopisa „Nova Evropa“ izašao je 26. marta 1941. godine, samo dan pre demonstracija, održanih 27. marta 1941. godine.
Istraživaćemo za vas, šta su veliki mislioci sa početka 20 veka pisali o društvenim problemima, od kojih su mnogi i danas aktuelni.
Izvor: Wikipedia
