Edgar Kejsi
„Snovi su današnji odgovori na sutrašnja pitanja.“
Oduvek je san bio lek. Dobro spavanje je povezano sa dobrim zdravljem.
Poremećaji cirkadijalnog ritma budnost-spavanje spadaju među najrasprostranjenije zdravstvene probleme savremenog čoveka.
Šta to moderna civilizacija diktira čoveku? Očekuje li čovek poziv i nakon 22 časa? Menjaju li svetleći efekti sa ekrana telefona i tableta oslobađanje melatonina u mozgu i dovode li do digitalne nesanice?
Rešenje problema uvek se nalazi u otkrivanju problema.
Počinjemo svoj dan gledanjem u „sokoćalo“, odgovaranjem na poruke, virtualnom komunikacijom, pri čemu se stvara utisak povezanosti, a sve se manje međusobno razumemo. U toku dana, s vremena na vreme, opet pretražujemo novosti i obaveštenja. Završavamo dan tako što opet pregledamo sve društvene mreže i navijamo alarm za sutra, pri čemu telefon ostaje blizu tela kao produžena ruka. Stalan osećaj da nešto propuštamo ostaje da lebdi u vazduhu.
Mobilni telefon, uz svoje prednosti, remeti važne fiziološke procese – kad u toku dana nismo dovoljno budni, loše ćemo spavati.
Šta je dobar san?
Odrasla osoba spava 7-8 sati. Smenjuju se dve važne faze: nonREM i REM (rapid eye movement – brzi pokreti očiju) – faza kada se sanja.
NonREM fazu karakterišu alfa, teta i delta talasi.
REM faza još se naziva i paradoksalno spavanje: ako se osoba probudi u ovoj fazi, seća se šta je sanjala. U toku REM spavanja nova iskustva se upoređuju sa starim i tako se izdvajaju posebni sadržaji koji se pamte. Ako se osoba uporno budi tokom ove faze, nastaće ozbiljni psihički poremećaji sa iluzijama i halucinacijama, pojačana pospanost, motorna diskoordinacija, slabljenje koncentracije u toku dana.
Mozak je jedini organ koji ima koristi od spavanja. Spavanje omogućava oporavak neurona i sazrevanje sinapsi, tako da se olakšava pamćenje, samim tim i učenje.
Melatonin je hormon koji luči epifiza, mala žlezda na bazi mozga. Najveća sekrecija melatonina je u toku noći. Vrlo rano nakon rođenja, otprilike petnaestog dana, žlezda reaguje na ciklus dana i noći i reguliše spavanje, bez obzira na roletne i zamračivanje dečije sobe u toku dana. Melatonin uspavljuje, održava san. Pod kontrolom je simpatičkog nervnog sistema. Blokada receptora u simpatičkom nervnom sistemu, npr. beta blokatorima, kao što su propranolol ili atenolol, vrlo česti lekovi za lečenje povišenog pritiska, izaziva budnost i probleme sa spavanjem.
Šta je važno za dobar san?
Uvek se spominje uobičajeno vreme leganja i ustajanja. Važniji je odlazak na spavanje u uobičajeno vreme i buđenje po uhodanom ritmu od apsolutnog vremena provedenog u spavanju. Pomeranje vremena spavanja od 3 sata, unapred ili unazad, ima negativno dejstvo na raspoloženje i efikasnost sledećeg jutra.
Uslovi za spavanje, kao što su ventilacija i temperatura, karakteristike ležaja, predstavljaju terapijske mere i osnovnu higijenu spavanja. Šetnja, gimnastika, vežbe pred spavanje razbuđuju. Stimulativni napici, kao što su kafa i čaj, energetska pića koja se slobodno kupuju, dodatna uzbuđenja nervnog sistema, bilo zvucima, bilo slikama, odlažu uspavljivanje.
Ritualni postupci sa čašom toplog mleka ili knjigom koja se čita u krevetu pomažu mirnom snu. Čitanje je najbolji način da se smirimo pre spavanja. Gledanje televizije ili telefona pred spavanje negativno utiču na san.
Pred spavanje odvojite više vremena za čitanje. O tome koliko nam knjige pomažu i poboljšavaju naš život u nastavku…