MALO POZNATA ZANIMANJA – LOBISTA
BORAC ZA TUĐE INTERESE
- Strpljenje, upornost, dobar nastup i poštovanje etičkih kodeksa su osobine koje dobar lobista mora da ima. Otvaranje naše države ka Evropskoj uniji i prilagođavanje žestokim globalnim tržišnim utakmicama će zahtevati da lobiranje postane politička praksa – kaže Ana Aleksić, lobista.
U sedištu Evropske unije u Briselu ima ih oko 30.000 po čemu je taj grad na drugom mestu u svetu, odmah posle Vašingtona. Njihov zadatak je borba za interese onih koji su ih angažovali i za to ih poprilično plaćaju, kao i nalaženje najkraćeg i najbržeg puta do centara političke i ekonomske moći i nosilaca odlučivanja. Najglasniji u ovakvoj borbi su lobisti najvećih multinacionalnih kompanija, a rekorderi su “Gugl” i “Dženeral elektrik” koji godišnje troše za lobiranje po 3,5 miliona evra! Međutim, nisu samo svetski ekonomski giganti poput tih kompanija oni koji plaćaju lobiste. Njih mogu da angažuju i pojedinci, države, kao i udruženja građana.
“Lobista može da bude i neko ko je spona izmedju građana i donosilaca odluka ili onaj ko prenosi mišljenja, zahteve i interese onih koji nisu dovoljno uticajni i nemaju prilike da saopšte svoje stavove i predloge centrima odlučivanja”. Ovako posao lobiste ukratko definiše Ana Aleksić, koja je završila kurs za lobiranje u Agenciji za sprečavanje korupcije, a po struci je ekonomista.
Prvo iskustvo u lobiranju stekla je tako što je zajedno sa kolegama početkom avgusta 2021. godine kontaktirala sa predstavnicima više udruženja građana iz Pančeva da bi preneli njihova zapažanja i predloge za poboljšavanje života u tom gradu nadležnima u lokalnoj vlasti. Na osnovu informacija dobijenih u kontaktima sa udruženjima građana, Ana i njeni saradnici su stekli vernu sliku o potrebama građana. Paralelno su pratili sajt grada Pančeva i zahvaljujući tome su shvatili pravac planiranja i delovanja gradske vlasti tokom izrade Plana razvoja Pančeva za period od 2022-2028. godine. Kada su pozvani da iznesu svoje stavove i sugestije, oni su u skladu sa službeno-pravnim procedurama i Zakonom o lobiranju zatražili veću disciplinu u primeni propisa vezanih za zaštitu životne sredine.
Na naše pitanje kakve su bile reakcije ljudi s kojima su dolazili u kontakt, Ana je odgovorila da su nadležni u gradskoj upravi brzo i pozitivno reagovali. Po Aninim rečima, time je, kao i zahvaljujući postupku transparentnog lobiranja učinjen važan korak u vraćanju poverenja građana u institucije.
“Zbog toga očekujem da se otvori put da se na jedan novi način, uz poštovanje zakonskih
procedura, zastupaju i štite javni interesi od lokalnog preko nacionalnog, pa do međunarodnog nivoa”, naglašava Ana.
KAKVE VRSTE LOBIRANJA POSTOJE
Odgovarajući na ovo pitanje, ona je rekla da procedure u toj profesiji zavise od strategije i cilja. Lobista, kako ona kaže, može da se zalaže za potrebe i interese pojedinaca, krupnog kapitala, kompanija, ali i da zastupa želje i potrebe običnih građana.
Po Aninim rečima, veliki broj udruženja građana i sindikalnih organizacija nema finansijsku i političku moć i oni upravo preko lobista dobijaju mogućnost da povodom određenih tema iznose svoje stavove javnim službama, državnim organima, ili donosiocima političkih odluka. To stvara lobistima mogućnost da steknu dobru reputaciju, i da tako vrše društveno prihvatljivu funkciju.
Na naše pitanje u čemu je značaj lobiranja, Ana odgovara da ono omogućava jačanje poverenja građana u proces donošenja odluka u državnim orgnima, i doprinosi boljem kvalitetu odlučivanja u državi.
„Podjednako je važna i mogućnost da se postigne bolji kvalitet života i rada izlaganjem problema donosiocima odluka. Time se doprinosi podizanju svesti o određenim problemima, pomaže jačanje prava manjina, i pomaže lokalnim zajednicama konkretnim predlozima i inicijativama. Lobiranje može da bude korisno i preduzetnicima da se povežu sa političarima“- dodaje Ana.
U ČEMU JE ZNAČAJ LOBIRANJA?
Anu Aleksić smo pitali i u čemu se ogleda važnost lobiranja na državnom i globalnom nivou. Rekla je da se zbog otvaranja naše države ka Evropskoj uniji i prilagođavanja globalnoj tržišnoj utakmici zahteva da lobiranje postane stalna politička praksa. Zbog toga, svi lobisti moraju da budu transparentni u svom radu, i odgovorni u iznalaženju vrednosti za koje se zalažu, kao i pitanja za koja lobiraju.
Ana Aleksić je najavila i da će kao lobista nastaviti da populariše i prezentira to zanimanje. To će raditi držanjem predavanja i medijskim prezentacijama, kao i isticanjem primera dobre prakse lobiranja. Dodala je da je u dosadašnjem radu stekla brojne kontakte zahvaljujući različitim poslovima koje je obavljala i sigurna je da će joj to značiti u budućim lobiranjima.
Govoreći o svom dosadašnjem radnom iskustvu ona je rekla i da je najpre radila u privatnom preduzeću i da je ostvarila brojne kontakte sa državnim inspekcijama i službenicima u rešavanju raznih zahteva koje država nameće privatnicima. Posle toga, angažovala se i u jednoj političkoj partiji. Tu je naučila kako ona funkioniše, na koji način se sprovodi njena politika, i kako se ophodi prema glasačima.
To joj je omogućilo da analizira ljude koje privlači angažovanje u politici, nihov odnos prema nosiocima stranačkih ideja, i način organizacije stranačkih manifestacija. Ana je pratila i izborne procese, i to joj je, kako kaže, pomoglo da sagledava kako funkcioniše naš politički sistem.
Široki spektar kontakata sa različitim ljudma i zanimanjima su joj bili polazna osnova da se prijavi za obuku za lobiranje koju organizuje Agencija za sprečavanje korupcije i da, između ostalog, nauči da je uslov svih uslova poštovane zakonskih procedura.
“Godine u kojima sam se obrazovala za lobistu i radila su bile društveno,ekonomski i politički turbulentne, a problemi sa kojima sam se svakodnevno suočavala su zahtevali strpljenje, upornost, nastup, i poštovanje etičkih kodeksa. To su ujedno i osobine koje svaki dobar lobista mora da ima” – zaključuje Ana Aleksić.