<\/p>\n\n\n\n
Postoje prednosti koje su zajedni\u010dke za sve sportove, a odnose se pre svega na razvijanje i pobolj\u0161anje fizi\u010dkih sposobnosti. Badminton je savr\u0161en sport za ljubitelje zdravlja, ali i mentalne i dru\u0161tvene aktivnosti, sa tradicijom dugom, verovali ili ne – tri veka!<\/p>\n\n\n\n
Badminton je igra u kojoj se borite da postignete izdr\u017eljivost bolju od fudbalera, ruke ja\u010de od odbojka\u0161a, snagu trbu\u0161njaka ve\u0107u od ko\u0161arka\u0161a, zglob ja\u010di od igra\u010da skvo\u0161a i spretnost ve\u0107u od stonotenisera. To je zabavan i uzbudljiv sport ako tra\u017eite aktivnost koja podsti\u010de va\u0161e fizi\u010dke, mentalne i dru\u0161tvene aspekte zdravlja.<\/p>\n\n\n\n
Brzi tempo igre pove\u0107ava va\u0161u brzinu, pobolj\u0161ava reflekse i time pobolj\u0161ava nivo atletizma u telu. \u010cesto igranje badmintona pove\u0107ava nivo fizi\u010dke kondicije. Pobolj\u0161ava koordinaciju, fleksibilnost i ravnote\u017eu zbog spretnosti koja je potrebna za pravilno kretanje i ciljanje da biste pogodili lopticu koja velikom brzinom sti\u017ee na va\u0161u stranu terena.<\/p>\n\n\n\n
Kao i kod svakog oblika fizi\u010dkog ve\u017ebanja, badminton mo\u017ee smanjiti ili eliminisati rizik od mnogih zdravstvenih problema kao \u0161to su: visok krvni pritisak, dijabetes i gojaznost. Ovo\u00a0 je odli\u010dna igra koja vam poma\u017ee da kontroli\u0161ete te\u017einu svog tela. Najbolji mogu\u0107i na\u010din da teretanu zamenite aktivno\u0161\u0107u kojom \u0107ete tro\u0161iti 450 kalorija na sat. Dakle, ako redovno igrate badminton, to vam mo\u017ee pomo\u0107i da izgubite 4 kg mese\u010dno. Tokom igranja va\u0161e telo sti\u010de naviku da se prirodno znoji, elimini\u0161u\u0107i toksine i pobolj\u0161avaju\u0107i va\u0161 metabolizam. Igranje badmintona pobolj\u0161ava va\u0161 metabolizam i \u010dini da sagorevate kalorije satima nakon \u0161to se igra zavr\u0161i.<\/p>\n\n\n\n
Kao dodatna fizi\u010dka aktivnost u svakodnevnom stresnom \u017eivotu, poma\u017ee u opu\u0161tanju uma i ubla\u017eavanju uticaja stresa na telo. Tako\u0111e poma\u017ee u odr\u017eavanju ciklusa dobrog spavanja opu\u0161taju\u0107i va\u0161 um.<\/p>\n\n\n\n
Badminton ne mo\u017eete igrati sami. Sli\u010dno kao u tenisu, treba vam najmanje jedan protivnik, ali mo\u017eete igrati i u parovima sa igra\u010dem\/igra\u010dicom i sa jo\u0161 dva protivnika na suprotnoj strani terena. Dru\u0161tvene interakcije tokom igre \u0107e dovesti do dobrog raspolo\u017eenja posle me\u010da. To \u0107e vam dati razlog za interakciju sa drugim ljudima. To je prilika da se zabavite sa svojim partnerom na terenu. Svi treba da igrate dobro raspolo\u017eeni i sre\u0107ni.<\/p>\n\n\n\n
Velika dobrobit badmintona je \u0161to pobolj\u0161ava reflekse, produktivnost i inteligenciju. Kombinovana spretnost uma i tela pobolj\u0161ava sposobnost da procesuirate misli i precizno razvijete plan akcije kako na terenu, tako i van njega. Badminton je brz sport i tra\u017ei brze reakcije koje zahtevaju visok nivo koncetracije, koji svakako koristi i prenosi se i na svakodnevni \u017eivot. Za osvojeni poen potrebno je prou\u010diti slabosti protivnika i osmisliti pobedni\u010dku strategiju. Ova ve\u017eba za mozak tera igra\u010da da ostane koncentrisan u du\u017eem periodu.<\/p>\n\n\n\n
Ali ovaj fenomenalni sport koji, i zbog nedostatka adekvatnih terena, kod nas nema veliku tradiciju, \u010desto nije ni na kraju pameti ljudima kada razmi\u0161ljaju o tome da budu fizi\u010dki aktivni!<\/p>\n\n\n\n
Badminton je jedna od najstarijih igara na svetu koja se nalazi u spisima anti\u010dke Gr\u010dke, Kine, Japana, Indije i afri\u010dkih zemalja.<\/p>\n\n\n\n
Japanci su se bavili sportom zvanim Iobane<\/em>, gde je trebalo drvenim reketom izbaciti lopticu od nekoliko pera i ko\u0161tica osu\u0161ene tre\u0161nje. Igra je bila poznata i u Francuskoj pod imenom \u201eigra jabuke\u201c.<\/p>\n\n\n\n Istorija bele\u017ei da se u 5. veku pre nove ere u Kini prvi put u igri koristi loptica.<\/p>\n\n\n\n Mnogo kasnije u \u0160vedskoj, u 17. veku, zbog velike ljubavi kraljice Kristine prema pernatoj loptici, 1650. godine izgra\u0111eno je prvo igrali\u0161te za badminton nedaleko od kraljevske palate. Kraljica je \u010desto igrala badminton sa svojim dvorjanima i stranim gostima. Prvi teren za badminton mo\u017ee se videti u \u0160tokholmu i u vlasni\u0161tvu je crkve.<\/p>\n\n\n\n U 17. veku badminton je bio zabava visokog dru\u0161tva u Engleskoj i mnogim evropskim zemljama.<\/p>\n\n\n\n \u0160ezdesetih godina 19. veka ova igra je dobila na popularnosti u Indiji jer su je igrali oficiri engleske vojske. Po povratku u svoju domovinu oficiri otvaraju svoj klub za igranje badmintona.<\/p>\n\n\n\n Savremeni badminton je nastao 1873. godine u domu vojvode Bojforda kada je na ba\u0161tenskoj zabavi predstavio novu igru sa mre\u017eom za koju je zavladalo veliko interesovanje me\u0111u visokim dru\u0161tvom. Ve\u0107 1877. godine napisan je prvi set pravila. Badmintonska<\/em> federacija<\/em> je formirana 16 godina kasnije, a 1899. godine je odr\u017ean i prvi \u0161ampionat Engleske. U Americi tako\u0111e postaje popularan i tome doprinosi interesovanje mnogih holivudskih zvezda, \u0161to 1936. godine dovodi do formiranja Ameri\u010dkog udru\u017eenja za badminton.<\/em><\/p>\n\n\n\n Badminton se na Olimpijskim igrama prvi put pojavljuje kao demonstracioni sport 1972. godine u Minhenu, a u redovan program je uklju\u010den tek 1992. godine u Barseloni.<\/p>\n\n\n\n Iako je moderni badminton nastao u Engleskoj, azijski takmi\u010dari i takmi\u010darke su decenijama dominirali ovim sportom i do dana\u0161njeg dana osvojili su veliku ve\u0107inu olimpijskih medalja. Na primer, izme\u0111u 1992. i 2008. godine azijske zemlje su osvojile 69 od ukupno 76 medalja dodeljenih na olimpijskim takmi\u010denjima u ovom sportu, ali taj se trend polako menja. Najuspe\u0161nije su po osvojenim medaljama Kina, Indonezija i Republika Koreja, me\u0111utim, u poslednjih desetak godina Danska, ina\u010de odavno najja\u010da evropska badmintonska sila, je zahvaljuju\u0107i velikoj promociji, pa onda posledi\u010dno masovnosti i popularnosti, zabele\u017eila fantasti\u010dne takmi\u010darske rezultate. Osvojila je \u010dak pet medalja na poslednje tri Olimpijade, a Viktor Akselsen je aktuelni olimpijski \u0161ampion u mu\u0161kom singlu i svetski igra\u010d broj jedan na BWF (Badminton World Federation) listi. Sjajni Danci, osim Akselsena, imaju i Andersa Antonsena koji je tre\u0107eplasirani na svetskoj listi, a me\u0111u prvih 30 su \u010dak petorica Danaca. U poslednjih desetak godina sudari kineskog Malezijca Li \u010cong Veija, Kineza Lin Dana i Viktora Akselsena u badmintonskom su svetu bili ne\u0161to kao me\u010devi Novaka, Federera i Nadala u svetu tenisa.<\/p>\n\n\n\n Uprkos i dalje velikoj dominaciji azijskih zemalja, ni u konkurenciji devojaka Evropljani vi\u0161e nisu drugorazredni. Na primer, fantasti\u010dna \u0161panska igra\u010dica Karolina Marin osvojila je olimpijsko zlato 2016. godine u Riju i neko vreme bila svetski broj jedan u konkurenciji badmintona\u0161ica.<\/p>\n\n\n\n Zanimljivo je pomenuti da je, posle fudbala, badminton najmasovniji sport na svetu po broju registrovanih igra\u010da i igra\u010dica!<\/p>\n\n\n\n Uprkos svemu \u0161to je ovde navedeno, postoji malo dvorana u Srbiji u kojima mo\u017eete igrati badminton. A dru\u0161tvo, kako u velikim, tako i malim sredinama, gde god postoje \u0161kolske ili sportske dvorane mo\u017ee uz minimalna sredstva da napravi adekvatne uslove za igranje tog sporta, rekreativnog i takmi\u010darskog. Potrebno je uz sve iscrtane terene u dvoranama iscrtati jo\u0161 i one za badminton, nabaviti setove mre\u017ea koje se lako postave u dvoranama, i to tako da se u nekoliko minuta mogu postaviti i kasnije pomeriti. Kako je teren male povr\u0161ine, manji je od rukometnog ili odbojka\u0161kog, tako u jednoj dvorani mo\u017ee biti vi\u0161e terena za badminton, pa tako i dovoljno mesta za vi\u0161e rekreativaca ili sportista, koji odjednom mogu da koriste te terene. To je prvi korak da se sport omasovi i popularizuje.<\/p>\n\n\n\n Badminton je sport koji se relativno brzo nau\u010di, mnogo br\u017ee od, na primer, tenisa, do nivoa kada po\u010dinje prava zabava za one koji igraju. Ulaganja pojedinaca su relativno mala: tu su posebne, ne i preskupe, patike (cca 50-150 eura) koje dugo traju, reketi koji tako\u0111e, nisu posebno skupi (50-200 eura) i loptice (plasti\u010dna za rekreativce 2,5-3 eura; pernata za takmi\u010dare 1,5-3 eura po komadu). I to je prakti\u010dno sve \u0161to je potrebno, osim samog terena i mre\u017ea.<\/p>\n\n\n\n Ba\u0161 zbog svega navedenog, badminton je jedan od najpopularnijih i najra\u0161irenijih sportova na svetu, pa bi svakako pobudio pa\u017enju, \u010dak i onih pojedinaca koji se ne bave redovno i dovoljno nekom rekreacijom.<\/p>\n\n\n\n I sam predsednik, gospodin Vu\u010di\u0107, na jednoj konferenciji za novinare jo\u0161 pre dve godine izjavio je dr\u017eava mora da ula\u017ee u manje sportove kao i da ja\u010da dominaciju na regionalnom nivou u velikim sportovima. <\/p>\n\n\n\n Kakav je trenutni \u017eivot malih badminton klubova u Srbiji?<\/p>\n\n\n\n Iako organizacija jednog badminton kluba deluje jednostavno, u praksi se stvari komplikuju. Badminton klub i uop\u0161te razvoj tog sporta u unutra\u0161njosti zavisi od par entuzijasta koji tro\u0161e li\u010dnu energiju, vreme i li\u010dna materijalna sredstva bore\u0107i se da odr\u017ee kontinuitet i opstanak kluba. A problemi su razni. Pre svega, finansijska sredstva koja lokalna samouprava namenjuje ovom sportu apsolutno su nedovoljna za razvoj. Kako se nerazumevanje pokazuje visinom opredeljenih finansijskih sredstava, tako nerazumevanje pokazuju i ostali u lancu odgovornosti. Obele\u017eavanje terena za badminton u \u0161kolskoj sali trakama koje se lepe za pod direktori \u0161kola tretiraju kao obavezu vi\u0161e u njihovom upravljanju \u0161kolom, te stoga lako i otkazuju zakupe badmintoncima. Kao nerazvijen sport, okuplja mali broj zainteresovanih, pa samim tim i bolje termine dobijaju masovniji sportovi kao ko\u0161arka, rukomet, odbojka. Zbog \u010destog menjanja dvorana, za klubove je posedovanje neke ozbiljnije opreme, sprava za ve\u017ebanje ili mo\u017eda rashladnih uredjaja, nezamislivo.<\/p>\n\n\n\n Popularizaciji badmintona treba pristupiti vrlo ozbiljno, upravo zbog vekovima dokazanih dobrobiti za populaciju od 7 do 77 godina. Tako bi mali gradovi u svojim strategijama razvoja trebalo da uvrste i razvoj badmintona, \u0161to bi pre svega podrazumevalo planiranje i izgradnju terena, odnosno dvorane specijalizovane za badminton, koja bi omogu\u0107ila infrastrukturu za masovnije bavljenje badmintonom, ali i stvaranje olimpijskih \u0161ampiona. Posebno, ako uzmemo u obzir \u010dinjenicu da uz planska ulaganja u sport i male sredine daju izvanredne sportiste i rezultate. Razvoj sporta uti\u010de i na fizi\u010dki i na psihi\u010dki razvoj nacije. Ulaganjem u sport razvijamo solidarnost, ose\u0107aj jednakosti, pozitivnu konkurentnost, te\u017enju ka pomeranju li\u010dnih granica i ose\u0107aj zadovoljstva zbog postignutih rezultata. Temelji napretka svakog dru\u0161tva grade se u malim sredinama koje zajedni\u010dkim koracima istovremeno guraju celokupno dru\u0161tvo napred.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ana Aleksi\u0107 i Leo Miler (1960-2022) Postoje prednosti koje su zajedni\u010dke za sve sportove, a odnose se pre svega na razvijanje i pobolj\u0161anje fizi\u010dkih sposobnosti. Badminton je savr\u0161en sport za ljubitelje zdravlja, ali i mentalne i dru\u0161tvene aktivnosti, sa tradicijom dugom, verovali ili ne – tri veka! Badminton je igra u kojoj se borite da […]<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":1536,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[207],"tags":[],"class_list":["post-1664","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-health-en"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/lobisti.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1664","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/lobisti.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/lobisti.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/lobisti.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/lobisti.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1664"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/lobisti.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1664\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/lobisti.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1536"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/lobisti.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1664"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/lobisti.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1664"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/lobisti.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1664"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Moderni badminton<\/strong><\/h4>\n\n\n\n
\u0160ta nam je potrebno za badminton<\/strong><\/h4>\n\n\n\n
Problemi badmintona u malim sredinama u Srbiji<\/strong><\/h4>\n\n\n\n