Istina o pogoršanju mentalnog zdravlja u Africi više se ne može ignorisati. Zbog društvenih, religijskih i kulturnih okvira, mentalno zdravlje je definisano tišinom, poricanjem i dubokom povezanošću sa duhovnošću. Ono što je presudno jeste da je i samo mentalno zdravlje stanje koje zahteva i ljudsku i božansku brigu. Na celom kontinentu, socio-psihološko trpljenje se često podnosi tiho ili se za njega moli, prizivajući Boga i druge bogove radi isceljenja, pri čemu se zajednice okreću božanskoj intervenciji kao primarnom rešenju. Duhovnost ostaje sastavni deo afričkog života i nema sumnje da se isceljenja, napreci i čuda zaista dešavaju. Ipak, mentalno zdravlje zahteva i božansku i ljudsku pažnju. Profesionalna briga, komunikacija, terapija i klinička intervencija moraju pratiti molitvu ukoliko pojedinci žele da postignu potpuni oporavak. Problem je u tome što ljudski aspekt brige o mentalnom zdravlju ostaje uglavnom zanemaren i polarizovan u pojedinim delovima kontinenta.
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, procenjuje se da preko 116 miliona ljudi u Africi živi sa problemima u mentalnom zdravlju, a više od 90 procenata ne prima nikakav formalni tretman. Depresija pogađa skoro 40 miliona ljudi, dok mentalni, neurološki i poremećaji izazvani upotrebom supstanci čine skoro 19 procenata godina života provedenih sa invaliditetom na kontinentu. Afrika takođe ima najvišu stopu suicida na svetu, sa približno 11 smrtnih slučajeva na 100.000 ljudi, a skoro 70.000 Afrikanaca godišnje izvrši suicid. Među mladima, samoubistvo je tiho postalo jedan od vodećih uzroka smrti, ali je i dalje zanemareno.
Izazovi mentalnog zdravlja utiču na politiku, ekonomiju, duhovnost, društveni život i biološko blagostanje na različite načine. Oni oblikuju način na koji ljudi roditeljuju, vode, rade i međusobno se odnose. Uprkos tome, afrički tradicionalni i religijski okviri su istorijski tretirali mentalno zdravlje kao tabu ili ga potpuno odbacivali kao stranu ideju uvezenu iz zapadnih akademskih krugova. Decenijama su mnogi verovali, pogrešno tvrdeći, da je mentalna bolest retka u Africi ili da postoji samo u teoriji, istraživanju ili „stvorena samo da bi se primala sredstva od belog čoveka“. Ali mentalna bolest nije ni strana ni afrička. Ona je podjednako prisutna u Africi kao i u ostatku sveta. Jedina razlika je što su afrički odgovor i spremnost loši i veoma štetni za njeno stanovništvo.
U nekim delovima Afrike, nedostatak liderstva, politika i ulaganja stvorili su okruženje u kojem je patnja normalizovana. Muškarcima koji se suočavaju sa anksioznošću, sagorevanjem ili emocionalnim slomom jednostavno se govori da „budu muškarci“, kao da je muževnost lek za psihološki stres. Žene koje doživljavaju depresiju ili traumu često se odbacuju i banalizuju, a ponekad im se pripisuje da potiče od hormona povezanih sa mesečnim ciklusima. Ove kulturne pretpostavke, duboko ukorenjene u tradicionalnim sistemima verovanja, potcenjuju ozbiljnost problema mentalnog zdravlja i odvraćaju pojedince od traženja pomoći.
Postoje različiti faktori koji doprinose rastu mentalnih problema u Africi, a oni uključuju: beskućništvo, lošu ekonomiju i liderstvo, korupciju i nepotizam, plemensku podeljenost, nesigurnost hrane, raseljavanje usled klimatskih promena, nezaposlenost i finansijsku nestabilnost. Afrika ima najvišu stopu siromaštva na svetu, sa skoro 400 miliona ljudi koji žive u ekstremnom siromaštvu; ovo stanje pogoršava svako mentalno stanje, jer je povezano sa psihološkim stresom i beznađem. Mladi se suočavaju sa akademskim pritiscima, nedostatkom prilika i brzo promenljivim društvenim očekivanjima. Zloupotreba supstanci je u porastu; konzumiranje alkohola i droga postalo je mehanizam suočavanja u mnogim zajednicama. Trauma nastala zbog sukoba, otmica, verskih ubistava, porodičnog nasilja, migracija i nesigurnosti dodatno pojačava ove pritiske. Kontinent danas udomljava jednu trećinu raseljene populacije sveta, a izloženost nasilju i nestabilnosti značajno povećava rizik od mentalnih poremećaja koji su nezamislivi.
Zdravstveni sistemi su preopterećeni i nedovoljno opremljeni. Prema SZO, Afrika ima manje od jednog psihijatra na 100.000 ljudi, u poređenju sa svetskim prosekom od 13 na 100.000. I jedva da 70 procenata afričkih zemalja izdvaja manje od jednog procenta svojih zdravstvenih budžeta za mentalno zdravlje. Primarni zdravstveni centri retko nude usluge mentalnog zdravlja. U nekim zemljama jedan psihijatar može nositi odgovornost da istovremeno opslužuje veliki broj ljudi, čime se stvara još više problema mentalnog zdravlja koje pokušava da reši. Radna mesta obezbeđuju malo ili nimalo podrške mentalnom zdravlju. Zajednice se u velikoj meri oslanjaju na molitvene centre ili duhovne iscelitelje jer je formalna zdravstvena zaštita ili nedostupna ili nepristupačna. Istina je da loše liderstvo u Africi sve to dodatno otežava. Na primer, centralni nervni sistem nekih predsednika i lidera u Africi je potpuno kolabirao, ali oni i dalje vode, čak i dok su iscrpljeni, preopterećeni ili psihološki napregnuti, upravljajući sa narušenim kognitivnim kapacitetom. Nacija koju vode pojedinci koji se bore sa psihološkom iscrpljenošću ne može efikasno da daje prioritet reformama mentalnog zdravlja. Kao rezultat, zakonodavstvo o mentalnom zdravlju ostaje zastarelo ili delimično nepostojeće. To znači da će sprovođenje politika biti slabo i manje prioritetno.
Afrika više ne može ignorisati mentalno zdravlje, jer su negativne posledice ogromne, u rasponu od suicida, zavisnosti, nasilja, raspada porodica, emocionalnih slomova, napuštanja škole, disfunkcije na radnom mestu, trauma, hroničnih bolesti i mnogih drugih. Mentalno zdravlje je sada globalna pretnja ekonomskoj produktivnosti, društvenoj koheziji i nacionalnoj stabilnosti.
Kontinent mora da uloži u infrastrukturu mentalnog zdravlja, istraživanje, obuku velikog broja profesionalnih psihologa i savetnika, integrisanje usluga mentalnog zdravlja u primarnu zdravstvenu zaštitu, podsticanje ranog skrininga, izgradnju sistema podrške u školama i promovisanje svesti u zajednicama. Verske institucije treba da budu dopuna, a ne zamena profesionalnoj brizi. Mediji i kulturni influenseri moraju pomoći u razbijanju štetnih mitova. Porodice moraju naučiti da emocionalna patnja nije slabost. Vlade moraju doneti zakone i finansirati programe mentalnog zdravlja kao osnovne javnozdravstvene usluge.
OBI ONYEIGWE Nigerijac, posvećeni Afrikanac, lider i stručnjak. Saradnik međunarodnog ekspertskog tima Lobisti, član organizacije Disrupt Development i ko-lider Disruptive Den-a. Praktikant u oblasti mira, bezbednosti, rodne ravnopravnosti i održivog razvoja. Pisac, agent promena i inovator. Pratite ga na LinkedIn-u