Uloga civilnog sektora je da bude glas građana i pokretač promena
„Organizacije civilnog društva pokreću važne teme i zastupaju interese građana. Zagovaračke inicijative, koje su realizovane u okviru Pokreta Polet pokazale su da on nije bio samo program, već proces koji je ostavio promene u zajednicama i postavio temelj za njihov razvoj u budućnosti. Najvažniji rezultati su vidljivi kroz mrežu organizacija koje su ojačale i pokazale da mogu da utiču na politike, generacije mladih koji su naučili kako da svoje znanje primene u praksi i konkretni primeri lokalnih inicijativa koje su se pretočile u javne politike, unapređujući živote ljudi“, izjavila je Milica Kezić Marčić, menadžerka programa za podršku zagovaračkim inicijativama u Trag fondaciji, povodom završetka programa Pokret Polet.
- Program Pokret Polet završen je nakon tri godine intenzivnog rada. Šta smatrate njegovim najvećim dostignućem?
Najveće dostignuće Pokreta Polet su pozitivne promene koje građani i građanke danas osećaju u svom svakodnevnom životu. Kada u Somboru vidimo prilagođene trotoare i prilaze institucijama zahvaljujući radu Saveta za osobe sa invaliditetom, kada u Preševu stariji ljudi dobijaju podršku kroz novu uslugu pomoći u kući ili kada u Požegi osobe sa razvojnim smetnjama imaju svoj Klub, kao mesto okupljanja i podrške, to je pravi trag koji ostaje u zajednici. To su promene koje menjaju živote i grade pravednije okruženje za sve.
Veliko dostignuće je i to što su civilno društvo i mladi istraživači udružili snage, pokrenuli inicijative i pokazali da imaju kapacitet da utiču na politiku i zakone. Isto tako, važno je što se deo tih inicijativa pretočio u nacionalne politike – poput izmena zakona ili novih mera koje su unapredile položaj ranjivih grupa. Međutim, pravi smisao tih promena prepoznajemo tek kada se one odraze u praksi i kada ljudi počnu da ih osećaju u svakodnevici. Upravo u toj vezi između lokalnog i nacionalnog vidimo najveću snagu Pokreta Polet.
- Možete li izdvojiti inicijative koje su, po vašem mišljenju, primeri uspešnog javnog zagovaranja?
Jedan od primera koji bih istakla je Kragujevac, gde je formirana Komisija za razvoj socijalnog preduzetništva. Ono što ovaj slučaj čini posebnim jeste činjenica da su u rad Komisije uključeni predstavnici najrazličitijih aktera, od lokalne samouprave i regionalnih institucija, do organizacija civilnog društva, akademske zajednice i socijalnih preduzeća. Ta kombinacija znanja, resursa i perspektiva stvorila je prostor da se socijalno preduzetništvo ne posmatra kao izolovana inicijativa, već kao deo šire strategije razvoja grada. To je primer kako zajednički rad i otvoren dijalog mogu da dovedu do sistemskih rešenja na lokalnom nivou.
Drugi primer je izmena Pravilnika Agencije za privredne registre, koja je omogućila izbeglicama i osobama pod privremenom zaštitom da osnivaju svoja preduzeća. Beogradski centar za ljudska prava je identifikovao naizgled mali, birokratski, ali ključni problem, identifikaciona dokumenta koja se izdaju ovim osobama nisu bila prepoznata u postojećem pravilniku, što je praktično značilo da im je onemogućeno da pokrenu sopstveni biznis. Kroz saradnju i dobru komunikaciju sa institucijama, pravilnik je dopunjen i danas ta mogućnost postoji. Ovaj primer jasno pokazuje da i najmanja izmena u tumačenju jednog administrativnog dokumenta može imati automatski pozitivan efekat na čitavu marginalizovanu grupu, otvarajući im prostor da budu ekonomski nezavisni i društveno uključeni.
- Koje ste prepreke najčešće susretali u radu civilnog sektora i na koji način ste ih prevazilazili?
Najveća prepreka sa kojom smo se suočavali bio je nestabilan politički kontekst i učestali izbori. Tokom tri godine trajanja programa Pokret Polet održani su predsednički izbori, redovni i vanredni parlamentarni izbori, redovni i vanredni lokalni izbori, a u pojedinim slučajevima i ponovljeni izbori. Sve to značilo je da su nacionalne vlasti učestalo radile u tehničkim mandatima, dok je prosečno gledano veliki broj gradova i opština proveo 98 dana bez mogućnosti da donose strateške odluke. Pored toga, od početka ove godine sve izraženiji su i pritisci na civilni sektor, što dodatno otežava njegov rad i umanjuje prostor za delovanje.
Ta situacija zahtevala je od organizacija civilnog društva brze reakcije i stalno prilagođavanje planiranih aktivnosti okolnostima. Diskusije na obukama i radionicama smo često vodili kroz prizmu „gorućih pitanja“, koja su bila aktuelna u datom trenutku, a mentori su imali presudnu ulogu u tome da usmere organizacije i istraživače kako da nastave procese zagovaranja uprkos nestabilnosti. Prepreke su, naravno, dolazile i od samih institucija, kroz odsustvo političke volje, birokratsku tromost ili otvoren otpor. Ipak, pokazalo se da su istrajnost, jasna argumentacija zasnovana na dokazima, povezivanje sa građanima i stalno insistiranje na dijalogu najbolji način da se prepreke prevaziđu i da se procesi, i u najtežim okolnostima, dovedu do rezultata.
- Možete li podeliti primer saradnje sa donosiocima odluka koji pokazuje da je dijalog moguć i produktivan?
Šabac je odličan primer toga kako dijalog između civilnog društva i institucija može biti produktivan. Kada je Asocijacija DUGA (danas deluju pod nazivom Primus) pokrenula inicijativu za uvođenje usluge „terenskog saradnika“, to nije bio jednostavan proces. Zahtevao je mnogo razgovora, objašnjavanja i zajedničkog rada. Lokalna samouprava je od početka bila otvorena da čuje predloge, a predstavnici zdravstvenih i socijalnih ustanova, zajedno sa civilnim sektorom, aktivno su učestvovali u oblikovanju rešenja.
Upravo ta spremnost da se sedne za sto, razmene iskustva i pronađe zajednički interes pokazala je koliko dijalog može biti moćan. Grad nije posmatrao organizaciju kao nekoga ko kritikuje, već kao partnera koji donosi znanje i kontakte iz zajednice. Zajednički napor svih aktera doveo je do toga da se usluga terenskog saradnika zvanično uvrsti i postane deo sistema socijalne zaštite. To je najbolji dokaz da kada postoji otvorenost i poverenje, inicijative civilnog društva mogu prerasti u javne politike koje menjaju svakodnevni život ljudi.
- Koliko je važna uloga medija u podršci javnom zagovaranju i na koji način ste sarađivali sa njima?
Mediji imaju ogromnu ulogu u javnom zagovaranju jer upravo oni prenose glas građana, približavaju teme širem auditorijumu i stavljaju u fokus probleme koji su često nevidljivi. Sve organizacije koje su bile deo Pokreta Polet radile su na povećanju vidljivosti socio-ekonomskih pitanja u svojim zajednicama, od lokalnih medija do javnih događaja i kampanja. Istovremeno, i mi smo kontinuirano promovisali program i trudili se da priče o inicijativama i postignutim rezultatima dospeju do javnosti na nacionalnom nivou.
Saradnja sa medijima nam je omogućila da se priče o inovativnim socijalnim uslugama, o inicijativama koje su menjale zakone, ali i o svakodnevnim izazovima ranjivih grupa, čuju dalje od zajednica u kojima su nastale. Na taj način, mediji su pomogli da se stvori šira podrška za promene i da se poveća pritisak na institucije da ih prihvate. Upravo zbog toga uloga medija nije sporedna, već ključna. Oni omogućavaju da zagovarački napori civilnog društva dobiju vidljivost i legitimitet, a samim tim i veću šansu za uspeh.
- Šta je, po vašem mišljenju, ključ uspešnog javnog zagovaranja?
Ključ uspešnog javnog zagovaranja leži u spoju istrajnosti i saradnje. Promene ne dolaze preko noći i često naiđu na otpor, pa je važno da organizacije i građani budu dovoljno uporni da istraju u svojim zahtevima i ne odustanu kada naiđu na prepreke. Istrajnost, međutim, nije dovoljna sama po sebi – potrebni su i dobri argumenti, zasnovani na činjenicama i dokazima, kao i sposobnost da se ti argumenti prenesu na način koji je jasan i razumljiv i građanima i institucijama.
Jednako važna je i saradnja – sa građanima, sa drugim organizacijama, kao i sa donosiocima odluka. Kada se pronađe zajednički jezik i kada se građani uključe i stanu iza neke inicijative, ona dobija dodatnu snagu i postaje teže zanemarljiva. Zato bih rekla da je uspešno zagovaranje ono koje spaja upornost i jasnu argumentaciju sa otvorenošću za dijalog i povezivanje – jer samo tako ideje mogu da prerastu u konkretne promene u praksi.
- Koliko je važno povezivanje lokalnih inicijativa sa nacionalnim politikama?
Važno je praviti jasnu razliku između lokalnih i nacionalnih politika, jer one imaju različite uloge. Lokalne politike nastaju iz konkretnih i specifičnih potreba zajednice – problem koji postoji u jednoj sredini ne mora postojati u drugoj, pa se i rešenja razlikuju i prilagođavaju lokalnom kontekstu. Nacionalne politike, s druge strane, postavljaju okvir za delovanje cele države: one daju pravac, prioritete i obaveze, i na taj način usmeravaju razvoj i sadržaj lokalnih politika.
Ključno je da te politike budu usklađene, jer sve zajedno čine jednu mrežu zakona, propisa i akata koji treba da budu u sinergiji. Ne možemo da imamo lokalnu politiku koja je u suprotnosti sa nacionalnim zakonima, niti nacionalni okvir koji ne prepoznaje realne potrebe građana. Upravo zato je povezivanje ova dva nivoa presudno – lokalne inicijative daju dokaz šta zaista funkcioniše na terenu, a nacionalne politike obezbeđuju da ta rešenja postanu dostupna svima.
Pokret Polet je u praksi pokazao kako taj most može da izgleda: ideje koje su potekle iz zajednica prerasle su u nacionalne zakone, dok su nacionalni okviri dobili smisao tek kada su se odrazili na živote ljudi. Ta dvosmerna veza, između lokalnog iskustva i nacionalnog okvira, jedan je od najvažnijih preduslova za trajne i održive promene.
- EU je podržala program. Šta ta podrška znači u kontekstu javnog zagovaranja?
Podrška Evropske unije bila je od ključne važnosti, ne samo zato što je omogućila finansijsku stabilnost programa tokom tri godine, već i zato što je dala dodatni legitimitet i poverenje u rad organizacija civilnog društva u Srbiji. Kada imate sigurnost da možete da planirate i sprovodite aktivnosti bez prekida, organizacije i istraživači imaju prostora da razviju kvalitetne inicijative i da istraju u svojim procesima zagovaranja.
Ta podrška je značila i jasnu poruku, da se rad civilnog društva u Srbiji prepoznaje kao deo šire evropske slike demokratije i razvoja. Na taj način je civilni sektor dobio veću snagu u dijalogu sa institucijama, jer su donosioci odluka znali da iza inicijativa stoji i podrška jednog važnog međunarodnog partnera. U kontekstu javnog zagovaranja to je od posebnog značaja: ta podrška omogućava resurse i kredibilitet, ali i podseća da promene za koje se zalažemo nisu izolovane, već deo evropskih vrednosti kojima i naše društvo teži.
- Kako vidite ulogu civilnog sektora u narednim godinama?
Uloga civilnog sektora u Srbiji ostaje ista kao i kada je nastao, da bude glas građana i pokretač promena. To se nije promenilo i neće se promeniti, ali ono što jeste različito danas je društveno-politički kontekst u kojem radimo. Pritisci na civilni sektor i same aktiviste su sve veći, ne samo u Srbiji već i globalno. Dovoljno je podsetiti se nedavnih dešavanja u Gruziji da bismo shvatili da se prostor za delovanje organizacija civilnog društva sužava svuda.
Zato u narednim godinama borba postaje sve teža. Organizacije će i dalje pokretati važne teme i zastupati interese građana, ali će to činiti u uslovima koji zahtevaju više otpornosti, održivosti i međusobne solidarnosti. Biće ključno da radimo na tome da civilni sektor opstane i da se sačuva prostor za slobodno delovanje, jer bez toga nema ni društvenih promena koje donose bolje uslove života za sve građane.
- Ako biste dali jednu poruku mladim ljudima koji žele da se uključe u javno zagovaranje – šta bi to bilo?
Poruka mladima je da ne potcenjuju sopstveni glas i znanje koje imaju. Mnogi naši istraživači su rekli da im je ovo iskustvo kroz Pokret Polet „otvorilo oči“ – da su naučili kako podaci i uvidi mogu da pokrenu promenu i da istraživanje ima smisla samo ako je u službi zajednice. Jedni su otkrili nove teme kojima žele da se bave, drugi su stekli samopouzdanje da izađu pred donosioce odluka i argumentovano predstave stavove, a treći su shvatili da su male inicijative dovoljne da se probudi osećaj solidarnosti i motiviše zajednica.
Zato bih mladima poručila da krenu, da se uključe bez straha i da veruju da se znanje i ideje koje imaju mogu pretočiti u stvarne promene. Javne politike možda izgledaju komplikovano i daleko, ali kada ih sagledamo iz ugla života ljudi, postaje jasno da upravo mladi mogu doneti novu energiju i rešenja, koja će oblikovati društvo u kojem žele da žive.
- Na kraju, kako biste definisali nasleđe Pokreta Polet?
Nasleđe Pokreta Polet nisu samo zakoni koji su izmenjeni ili nove usluge koje su uvedene, već činjenica da su zajednice osetile da promene jesu moguće. Ostala je mreža organizacija koje su ojačale i pokazale da mogu da utiču na politike, generacije mladih koji su naučili kako da svoje znanje primene u praksi i konkretni primeri lokalnih inicijativa koje su se pretočile u javne politike.
Sve to zajedno pokazuje da Pokret Polet nije bio samo program, već proces koji je ostavio trajne posledice u zajednicama i otvorio vrata budućim promenama.
Emina Ferizović, direktorka Eminent Communications
