Intervju sa Jasminom Stojanović
- Svesni biznis i ekonomija svrhe postaju sve prisutniji pojmovi u poslovnom svetu. Kako biste ih definisali i zbog čega su važni danas?
U ovim konstrukcijama, akcenat stavljamo na svest i svrhu, a biznis, možda po prvi put u istoriji ekonomije, ostaje u drugom planu. Kao što se desilo kod tehnologije pre nekoliko decenija, tako je sada svrha postala poslovni imperativ. Vođenje organizacije bez ciljanog isticanja svrhe za zaposlene i kupce je kao da vodite organizaciju ranih 1990-ih i ne primenjujete tehnologiju. Ekonomija svrhe je definisana težnjom da ljudi imaju više svrhe u svojim životima. Stvaranje ekonomske vrednosti je usredsređeno na omogućavanje svrsishodnog samoizražavanja za zaposlene i kupce – kroz zadovoljavanje potreba koje su veće od sopstvenih, omogućavajući rast ličnosti i izgradnju zajednice koje omogućavaju ljudima da napreduju i žive svoju svrhu. U tom smislu, svesnost je ključna jer osvešćujemo svoje odluke i posledice koje nastaju usled istih. U svetu multitaskinga, od vlasnika malih i velikih biznisa se očekuje mnogo, ali je još važnije naučiti ljude kako da razmišljaju, da se usmeravaju, da pri poslovanju znaju da osmišljavaju svoje akcije, da pristupaju organizaciji posla, kako da prepoznaju saradnike, itd. U početku je preuzetništvo i SOULpreneurship i SOLOpreneurship. A svaki menadžer u svakoj kompaniji ima iste izazove za svoje odeljenje, kao i neko ko tek počinje svoj posao – procesi su vrlo slični, sve do samog vrha i CEO.
- U vašoj knjizi Sreća kao razvoj svesti govorite o povezanosti unutrašnjeg zadovoljstva i poslovnog uspeha. Kako preduzetnici mogu primeniti ovaj koncept u svakodnevnom radu?
Pored toga što se čitava ekonomija pomera ka ekonomiji svrhe, kako to i ističe ekonomista Aron Hurst, autor knjige „The Purpose Economy“ iz 2014. godine, postalo je jasno i danas ljudi ne idu na posao samo da bi dobili platu. Žele da osete da je ono što rade važno za svet i da se razvijaju u poslu koji obavljaju. Ekonomista sa Univerziteta Stanford, Mark Porat, skovao je termin „informaciona ekonomija“ 1970-ih da bi opisao pomak koji se tada dešavao od industrijske ekonomije. Model informacione ekonomije je omogućio efikasnost i obim, ali mu je nedostajao osećaj povezanosti – bio je previše sterilan. Ljudi su počeli da troše novac kako bi vratili povezanost u svoje živote. Pandemija je najpraktičnije pokazala kako materija prestaje da bude važna kada ne može da vrši funkciju koja joj je namenjena i ljudi su ponovo počeli da se okreću jedni drugima.
Danas kompanije u svetu imaju problem da vrate zaposlene u kancelarije i da im vrate osećaj dužnosti i možda egzistencijalnog straha iz kog su radili posvećeno 24/7. Kako je rečeno u izveštaju Global Trends, „Ljudi žele da zarade novac, ali takođe žele da naprave razliku. Nove poslovne strukture se razvijaju kako bi odgovorile na ovu osnovnu glad za radom koji ima svrhu…“
Obuka koju sam napravila „Svesni biznis i ekonomija svrhe“ stavlja fokus na integraciju profitabilnosti sa pozitivnim društvenim i ekološkim uticajem. Polaznici ne uče samo kako da postignu finansijski uspeh, već i kako da njihov biznis doprinese boljoj budućnosti. Spajanje unutrašnjeg zadovoljstva i poslovnog uspeha se ne događa po jedinstvenom receptu. To je individualni proces izgradnje i ličnosti i liderstva. Sa većim osećajem svrhe na radnom mestu, radnici su produktivniji i uzbuđeniji, a dokazano je i da ljudi koji imaju osećaj svrhe imaju veće šanse da budu uspešni i lideri i da duže žive.
Radili ste sa svetskim liderima i koučevima. Koji su ključni principi koje ste naučili od njih, a koji mogu pomoći ljudima da ostvare dugoročan uspeh?
Naučila sam najvažniju lekciju: da razlikujem lidere od menadžera. Liderstvo je sposobnost da ostvarujete rezultate – kako kaže Brajan Trejsi: „Uspešni ste samo onoliko koliko razvijete repeticiju uspešnih rezultata.“Lideri imaju jasnu viziju o budućnosti i hrabrosti da krenu u akciju, a da nemaju garanciju da će biti uspešna. Brzo preduzimaju korake kada dobiju neku ideju, motivišu svoje zaposlene, ohrabruju ih, vode računa o njihovom ličnom razvoju i neguju pozitivnu atmosferu kooperacije.
Naučila sam i da većina ekstremno uspešnih ljudi ima fokus samo na cilj i profit i važno im je da ostvare svoje vizije po svaku cenu. Svedočila sam da „po svaku cenu“ ima najveću cenu i da to nije put kojim želim da idem, makar moj bio sporiji ili usamljeniji. Mišljenja sam, posle svega, da nije važno da se stvari dese po svaku cenu, već da je izuzetno važno sa kakvom namerom se radi, sa kojim ljudima, da li su timski usaglašene vrednosti, koji je rezultat i najvažnije – koliko smo projekat „platili“ u stresu i zdravlju. Sve što nas košta toga – precenjeno je.
Svetu su potrebni osvešćeni pojedinci – uspešnih ima već dosta i pokazalo se da rabeći ljudske i prirodne resurse i nije neki problem obogatiti se. Važno pitanje današnjice je: Kako je moguće da poslovanje bude osvešćeno, a opet finansijski zadovoljavajuće? I uz to – lekovito za nas, a ne sagorevajuće.
Pored toga, uspešni ljudi su strastveni. Imaju poriv, žele da zaista manifestuju nešto. Ne zavale se i ne čekaju univerzum da im to obezbedi. Morate da budete strastveni u tome kako da doprinesete drugima, kako da razvijete svoj biznis, kako da uspete. To je nešto što prožima sve što radite.
- Koliko je važna lična transformacija u preduzetništvu i kako se ona reflektuje na poslovanje i odnose u timu?
U preduzetništvu biznis ide tamo gde naša energija. Izuzetno je važno da toga budemo svesni, jer kada smo mi dobro i rastemo, raste i naš biznis. Kada stagniramo ili padamo, reflektuje se i na naše poslovanje. Druga izuzetno važna stvar je da je naš brend – naš identitet. Ako nismo utemeljeni u svom identitetu, ne možemo ni da izgradimo čvrst, kredibilan brend sa jasno definisanom svrhom. Treće, timski rad kreće od nas – mi smo na vrhu te piramide zadataka i ako ne umemo da disciplinujemo sebe, sigurno nećemo moći ni tim. U svojoj obuci „Svesni biznis i ekonomija svrhe“ postavim polaznicima pitanje: „KAKAV BI VAŠ BIZNIS BIO KADA BI SVI ZAPOSLENI BILI KAO VI?“ Verujte mi, mnogi tek tada uvide koliko nisu sređeni sami sa sobom, a imaju takva očekivanja od drugih.
- Učenje kao proces nikada ne prestaje, kako vi birate oblasti i mentore od kojih učite?
U delu mog života kada sam bila urednica magazina „Sensa“ učenja i učitelji su se pojavljivali sami. Bio je to deo posla, ali i očito mog ličnog puta. Bilo je mnogo očaranja i razočaranja, jer je bilo potrebno da shvatim kako su ljudi koji se predstavljaju velikim učiteljima ili prosvetljenim liderima, ipak samo – ljudi. Nakon tog perioda, počela sam svesno i samostalno da biram učitelje „na izvoru“ – da odlazim na mesta i da učim od ličnosti koji su začetnici tehnika ili naučno-duhovnih pravaca. Tako sam završila obuke kod dr Erika Perla, dr Brusa Liptona, dr Alberta Vilolda, dr Dipaka Čopre, dr Ridigera Dalkea, Meri Dajmond, Brajan Trejsija, Boba Proktora, dr Nade Kaiser, dr Sare Zorice Mitić, provela sam nedelju dana u Shaolin temple Europe, budističkom manastiru učeći od Shi Heng Lija, primila sam Mosoq Karpay inicijaciju direktno od Q’ero plemena sa Anda, koji su poslednji potomci Inka; kod dr Maltea Hocela sam dve godine po deset dana provela u Francuskoj učila aromateraoiju; između ostalog. Danas biram učitelje i mentore srcem i samo kada celim telom osetim da je to osoba od koje želim da učim.
- Kako balansirati između ličnih vrednosti i tržišnih zahteva, posebno u svetu koji često nameće standarde uspeha bazirane isključivo na materijalnim postignućima?
Otkrivanjem sopstvene svrhe i definisanjem svrhe svog poslovanja. Naša svrha može da bude lična, društvena i univerzalna, a važno da je budemo svesni da svrha poslovanja može da se menja. Svrha anulira poređenja, namete drugačijih vrednosti, tržišne zahteve, sva „moranja“ jer ona deluje kao unutrašnji kompas koji nas vodi, otvara nam vrata tamo gde nije bilo ni prozora i daje nam energiju, ma koliko da radimo, pa čak i nevezano od toga sa kim radimo. Sve što nas troši, umara, prema čemu gradimo otpor, zbog čega odlazimo u sagorevanje, što nas tera da gazimo svoje vrednosti – nije naša svrha.
Dr Greg Brejden je izjavio u jednom podkastu: „Od sada pa do 2030. godine usmeravaće naše razmišljanje, indoktriniraće nas, uslovljavaće nas zakonima i pravilima da donosimo izbore u svojim životima koji možda neće biti dobri za nas. I ljudi će se pitati: „Kako da znam da li je dobro ili nije?“ Odgovoriću vam kako: „Sve što negira vašu božansku prirodu, jeste izraz zla. Sve što negira vašu sposobnost da zamišljate, stvarate, donosite inovacije, komunicirate jedni s drugima, da volite, da opraštate, sve što izvrgava ruglu vašu empatiju, simpatiju i saosećanje prema drugom ljudskom biću – jeste ekspresija zla. I kada to spoznate, možete da donosite svoje odluke ispravno.“
- Koji su najveći izazovi sa kojima se susreću lideri koji žele da posluju svrsishodno, a ne samo profitno?
Na Balkanu se još nalazimo u kolektivnoj egzistencijalnoj svesti i pitanje svrhe, smisla i svesnosti će pre izazvati podsmeh ili čuđenje, nego prihvatanje. Ali taj talas revolucije svesti dolazi i kod nas, i to nam upravo pokazuju nove generacije, koje su spremne da se dan i noć mirno i kreativno zalažu za svet zakonodavstva, pravila, poštovanja – smisla, u odnosu na svet korupcije i profita po svaku cenu.
S tim u vezi, za svakog „osvešćenog preduzetnika“, izazov jeste balansiranje između ekonomskih ciljeva sa etičkim i društvenim vrednostima, što nije uvek lako jer profitna motivacija često prevlada u konkurentnom tržištu. Ostvarenje dugoročne koristi i profitabilnosti može biti izazovno za investitore i akcionare koji očekuju brze povrate. Ako govorimo o kompanijama, promovisanje svrsishodnog poslovanja zahteva promenu kulture unutar organizacije, a to može da bude izazovno ako su mnogi zaposleni navikli na tradicionalni poslovni model koji se primarno fokusira na profit. Ulaganje u zelene tehnologije ili održivost zahteva često značajna ulaganja koja se ne vraćaju odmah, pa lideri moraju da nađu način kako da osiguraju da se ove inovacije isplate u dugoročnom periodu. Zatim, konkurencija koja se fokusira samo na profit može imati prednost u brzini reagovanja na tržišne promene. Važno je da lideri stalno komuniciraju vrednost svrsishodnih ciljeva i da pokazuju konkretne rezultate. Za to je potrebna hrabrost, vizija i posvećenost, ali dugoročno donosi pozitivne promene u društvu. Na obuci „Svesni biznis i ekonomija svrhe“ obrađujemo primere kompanija koji imaju jasno definisanu svrhu i kako su uspeli da zabeleže porast profita.
- Koji su prvi koraci koje neko može preduzeti kako bi transformisao svoj biznis u svestan i društveno odgovoran?
Prvi i najvažniji korak od kog će sve posle toga biti lakše je: definisati jasnu svrhu svog poslovanja. Nakon toga mogu postaviti ostvarive, merljive i pametno definisane ciljeve, usaglasiti svrhu zaposlenih sa svrhom kompanije, uključiti principe etike, transparentnosti i odgovornosti, napraviti korisne saradnje sa zajednicom, ponuditi i zaposlenima i kupcima dodatnu vrednost biznisa.
- Kakvu ulogu koučing ima u razvoju preduzetnika i lidera? Da li biste preporučili svima da imaju svog mentora?
Preporučila bih svakome da nađe nekog – nekome će biti potrebna prvo psihoterapija, pa mentor. A neko može da „prođe“ i sa koučing sesijama. Izuzetno je važno danas da prepoznajemo i prihvatamo svoje nesavršenosti i da sagledavamo koliko toga ne znamo, prvo o sebi. Suprotno popularnom verovanju, psihopatija nije ograničena samo na serijske ubice i kriminalce. U stvari, mnoge psihopate žive među nama i vode naizgled normalne živote. Forbes navodi da otprilike 4% do čak 12% izvršnih direktora ispoljava psihopatske osobine, prema nekim stručnim procenama, mnogo više od stope od 1% u opštoj populaciji i više u skladu sa stopom od 15% u zatvorima. Neke psihopate su na površini prilagođene svom okruženju i čak su popularne, ali osećaju da moraju pažljivo da sakriju svoju pravu prirodu jer to drugima neće biti prihvatljivo. Prema britanskom psihologu Kevinu Datonu, četiri izbora karijere za psihopate su CEO, advokat, medijska ličnost i prodavac. A stručnjaci kažu da ne postoji način da izađete na kraj sa korporativnim psihopatom – jer su obično nemilosrdniji, bolji u spletkama i daleko manipulativniji od svojih kolega. Forbes takođe navodi da mnoge psihopate pre unapređenja deluju kao harizmatični, uverljivi i kreativni, ističu se na svojim pozicijama i dovode svoje kompanije do velikog profita, ali kada dobiju unapređenje – zlonamerne osobine korporativnih psihopata nadmašuju njihove pozitivne. Često maltretiraju druge, stvaraju sukobe, obeshrabruju ideje podređenih, ponašaju se neetički, pa čak i podstiču druge da učine isto. Često na terapiju idu ljudi koji se leče od onih koji treba da idu na terapiju. Savetujem da se potraži pomoć, posebno u kompanijama gde vlada konkurentska atmosfera. Najlepše je kada osobe „iz zdrave“ osnove žele da napreduju i da se usavršavaju.
- Šta biste poručili onima koji žele da rade posao sa svrhom, ali ne znaju kako da naprave prvi korak?
Prepoznavanjem upitanosti, zbunjenosti, želje da se krene tim putem i ostvare kao osvešćeni lideri – već su napravili prvi korak. Kroz obuku „Svesni biznis i ekonomija svrhe“ mogu više da nauče o sebi i razvoju svog poslovanja poštujući principe o kojim samo pričali u intervjuu. Ostalo će urediti kosmos.
Autor: Emina Ferizović