U organizaciji Društva lobista Srbije i Gradske opštine Vračar, 12. decembra održana je tribina pod nazivom „Mihajlo Idvorski Pupin – najveći srpski lobista“. Povod za ovaj događaj bilo je obeležavanje 170 godina od rođenja velikog naučnika i publiciste, kao i 100 godina od Pulitzerove nagrade za književnost, koju je dobio 1924. godine za autobiografiju Od pašnjaka do naučenjaka.
Tribina se održala u svečanoj sali Gradske opštine Vračar, gde su o značaju Pupinovog rada i dela govorili Nenad Vuković, predsednik Društva lobista Srbije, narodni poslanik Uglješa Mrdić, predsednik Kongresa srpsko-američkog prijateljstva Vladimir Marinković i diplomata Vladan Škorić.
Nenad Vuković: „Pupin – srpski borac u geopolitičkom trenutku“
Obraćajući se prisutnima, Nenad Vuković je istakao Pupinovu borbu za srpsku stvar u ključnom geopolitičkom trenutku. „U toj borbi Pupin je uložio vreme, energiju, svoje veliko naučno ime, pa čak i ličnu imovinu“, rekao je Vuković.
Posebno je naglasio Pupinov doprinos razvoju analogne telefonije, koja je zahvaljujući njegovim inovacijama mogla da se prostire na veće razdaljine. Vuković je ukazao i na Pupinovu veštinu lobiranja, kombinujući autoritet američkog građanina, profesora i patriote, sa znanjem o Balkanu kao rodnom terenu. Podsetio je i na knjigu „1912–1920“, koja sadrži Pupinove tekstove objavljene u američkoj štampi. „Ti tekstovi svedoče o njegovoj borbi sa snažnim austro-nemačkim lobijem, nepoverenjem Amerikanaca i izazovima unutar srpske zajednice“, rekao je Vuković.
Uglješa Mrdić: „Diplomatija jača od oružja“
Narodni poslanik Uglješa Mrdić osvrnuo se na Pupinov diplomatski uspeh u zaštiti srpskih interesa. „Pupin se potrudio da ono što smo dobili u ratu, zadržimo u miru. Njegovo prijateljstvo s predsednikom Vudro Vilsonom omogućilo je širenje granica i povratak teritorija na kojima su Srbi činili većinu,“ rekao je Mrdić. Istakao je i Pupinovu ulogu u pomaganju tadašnjoj braći Hrvatima i Slovenima, štiteći njihove teritorije od pripajanja Italiji i Austriji.
Vladimir Marinković: „Ljudski kontakti kao ključ uspeha“
Predsednik srpsko-američkog udruženja, Vladimir Marinković, naglasio je važnost ličnih kontakata u politici, posebno u velikim državama poput Sjedinjenih Američkih Država. „Bez obzira na to da li je reč o Kongresu, Beloj kući ili tink-tenk organizacijama, lični kontakti su ključni za uspešnu komunikaciju i pozicioniranje država,“ rekao je Marinković.
Rezimirajući, Marinković je istakao potrebu za većom aktivnošću srpske zajednice u SAD, pozivajući sve pojedince i organizacije sa vezama u Americi da ih iskoriste u svrhu jačanja bilateralnih odnosa. „Zajedništvo i koordinacija su od presudnog značaja za uspeh,“ zaključio je Marinković.
Printscreen/Deo umetničkog dela Uroša Predića
Vladan Škorić: „Pupin – vizionar i neumorni patriota“
Cenjeni diplomata Vlada Škorić govorio je o Pupinu iz ugla svoje ekspertize. Deo priče o Pupinu čini taj američki deo, ostvarenje američkog sna, kako ga percipiraju u Americi. „Kao dete sa sela, dosegao je vrh sveta; Amerika, obećana zemlja, pruža mogućnosti“, rekao je Škorić. Zatim, kako Škorić kaže, deo Pupinovog života čini i njegov nacionalni angažman. „To su počeci njegove diplomatske aktivnosti. Presudan trenutak bio je 1908. godina, kada je aneksija Bosne i Hercegovine kod njega probudila želju da se maksimalno angažuje u promovisanju srpskih interesa u Americi i južnoslovenskih naroda koji su tu živeli.“
Škorić je istakao i Pupinov angažman tokom Prvog svetskog rata. „Kada je bio prelaz preko Albanije, njemu je rečeno za težinu situacije i on je odmah otišao kod američkih brodara. Pitali su ga: “Ko će to da plati?” Pupin je odgovorio: “Kraljevina Srbija.” Kada su rekli: “A ako ne plati?” On je založio svoju imovinu. Škorić je ispričao i anegdotu o razgovoru između Pupina i Rokfelera. „Rokfeler mu je rekao: “Profesore, čuli smo šta ste uradili, vi ste divan čovek, ali založili ste svoj ceo imetak!” Pupin je na to odgovorio sa dostojanstvom i verom u svoj narod.“
Škorić je dalje objasnio kako je Pupin prodao svoj izum firmi „Simens“ i tako zaradio veliki novac kojim je finansirao pomoć Srbiji. „Organizovao je sve kako bi pomogao svom narodu.“ Kada su ga pitali: „Šta ako Srbija propadne?“ Pupin je odgovorio: „Ako propadne Srbija, neka propadnem i ja!“
Sledeća slika iz Pupinovog života koju je Škorić dočarao odnosi se na njegov angažman na mirovnoj konferenciji u Parizu. „Nikola Pašić ga poziva pismom da se pridruži srpskoj delegaciji. Pupin skromno odgovara: ‘Sa zadovoljstvom, ako mogu da pomognem.'“ Škorić je istakao da je Pupin 1915. godine došao u Pariz, ne znajući da je Londonskim sporazumom već dogovorena podela između velikih sila. „Pašić mu to nije rekao, ali Pupin je ostao u Parizu sedam nedelja. Tokom tog vremena, pozvao je Jovana Cvijića da mu precizno definiše geografske pojmove kako bi precizno definisao srpske teritorijalne zahteve.“
„Pupin je bio mudar i inteligentan čovek, prosrpski orijentisan,“ zaključuje Škorić. „Iako je u dubini duše bio protiv stvaranja Kraljevine SHS, nije se opirao i nastavio je da radi. U Parizu je, zahvaljujući saradnji sa Daglasom Džonsonom, uspeo da prezentuje teritorijalne zahteve koji su direktno uticali na promene granica. Taj trud rezultirao je značajnim koristima za Srbiju.“
Izlaganje diplomate Škorića podseća na neprocenjivu vrednost Pupinovog dela i njegove uloge u istoriji srpskog naroda. Njegova vizija, hrabrost i neumorno zalaganje ostaju inspiracija i putokaz za buduće generacije.
Još jedna priča o Pupinu „Pupin i Univerzitet Kolumbija: Studenti sa Kolumbija Univerziteta u Srbiji 1915. godine“
Uprkos teškim vremenima tokom Prvog svetskog rata, 1915. godine, studenti sa Kolumbija Univerziteta odazvali su se pozivu Mihajla Pupina i proveli raspust u Srbiji. Tada je Srbija bila u ratu, a vlada u izgnanstvu nalazila se u Nišu. Studenti, njih 25, proveli su mesec dana u ovom srpskom gradu, lično se uverivši u teške životne uslove i sukobe koji su se odvijali.
Diplomata Vladan Škorić, koji je ispričao ovu priču, kaže: „Tada, 1915. godine, proveli mesec dana u Nišu i imali priliku da vide iz prve ruke sve što se dešavalo tokom rata.“
Lekar Daglas Dold, koji je bio deo ove grupe, napisao je knjigu o svojim iskustvima “Avantura na Balkanu 1915 “, koja je objavljena u Arhivu Vojvodine. U knjizi, Dolg iskazuje zahvalnost Mihajlu Pupinu za sve što je video i naučio tokom boravka u Nišu. „Pupin je odigrao ključnu ulogu u njihovoj misiji i bio je pravi oslonac u tim teškim trenucima“, dodao je Škorić.
Tokom Doldovog boravka, naša vojska se povukla iz Niša dok su Bugarske snage nadirale. „Amerika je tada bila neutralna“, objašnjava Škorić, „ali Dold sa lokalnim sveštenikom stupio je ispred bugarskog komandanta i zatražio human odnos prema civilima. Zahvaljujući Pupinovom angažmanu, mnogo je toga spašeno.“
Pupinovo ime možda nije dovoljno zastupljeno u našem obrazovnom sistemu koliko zaslužuje. Kroz svoja gostovanja i razgovore, zalažem se da se više informacija i knjiga o Pupinu učini dostupnim jer je on to zaslužio svojim radom i delom. „Pupin je pravi heroj koji je ostavio dubok trag u istoriji i zaslužuje da ga učimo i ponavljamo“, zaključio je Škorić.
Tribina posvećena Mihajlu Pupinu, pobudila je veliko interesovanje i osvetlila je njegov nemerljiv doprinos nauci, diplomatiji i lobiranju za srpske interese. Njegov primer služi kao podsetnik na značaj pojedinaca u oblikovanju istorije, ali i kao inspiracija za jačanje srpske lobističke mreže u savremenom svetu.