Razgovor s Desimirom Ivanovićem, Trenerom za ljudske resurse i učiteljem kliringa licenciranim trenererom koučinga, majstorom Aikidoa 2. Dan i diplomiranim inženjerom organizacije rada
Lobisti.rs: Gospodine Ivanoviću, hvala Vam što ste izdvojili vreme za naš magazin. Vi ste već više od tri decenije posvećeni kliringu i koučingu. Kako je započeo Vaš profesionalni put u ovoj oblasti?
Desimir Ivanović: Hvala Vama na pozivu. Moj profesionalni put do kliringa bio je prirodan, ali i specifičan. Sve je počelo sedamdesetih godina kada sam se bavio aikidom, japanskom borilačkom veštinom. Tada sam, zajedno s još dvojicom kolega, bio među prvim majstorima aikida u našoj zemlji. Dok su se moje kolege usmerile na fizičko obrazovanje i borilačke veštine, mene je privukla psihološko-filozofska dimenzija aikida. Nažalost, zbog povrede ramena morao sam da prekinem aktivne treninge, što me navelo na promišljanje o sledećim koracima. Okrenuo sam se istraživanju ličnog razvoja i međuljudskih odnosa, što je kasnije evoluiralo u kliring. Tokom godina, vezano za prethodni period trenera i kasnije inžinjera u razvojnom sektoru, kliring je postao moj životni poziv jer spaja oblasti koje me najviše interesuju: komunikaciju, emocionalnu inteligenciju, generalno rad s ljudima, na jedan iskustven i pragmatičan način.
Lobisti.rs: Kako biste definisali kliring i kako deluje? Šta ga izdvaja od drugih psihoterapijskih pravaca?
Desimir Ivanović: Kliring je baziran na terapijskom odnosu i procesu komunikacione razmene između klijenta i terapeuta, što dovodi do „kognitivnih skokova“. Ovi skokovi omogućavaju osobi da jasnije razume tekuću stvarnost, funkcionalnije i lakše funkcioniše u svakodnevnom životu i unapredi odnose s drugima, dok istovremeno razvija unutrašnju slobodu i preuzima veću odgovornost za svoje postupke. Uprkos tome što kliring ulazi u okvir psihoterapije, mi radije koristimo termin „trening mentalnih i emocionalnih sposobnosti“. Smatramo ga svojevrsnim „unutrašnjim fitnesom“ – kao što treniramo telo, tako možemo trenirati i svoje mentalne i emocionalne kapacitete, kako bi unapredili naše međusobne odnose s drugima i lakše se snalazili u izazovnim situacijama.Posebnost kliringa je što ga ne posmatramo isključivo kao alat za rešavanje problema, već kao sredstvo za izgradnju veština i kapaciteta, ličnih mentalnih i emocionalnih sposobnosti, naročito u oblasti međuljudskih odnosa. Ljudi postaju emocionalno funkcionalniji, bolje uspostavljaju i održavaju kvalitetne odnose, što u značajnoj meri doprinosi unapređenju njihovog svakodnevnog privatnog i poslovnog života.
Lobisti.rs: Komunikacija je ključna u kliringu. Koliko je ona važna za ljudske odnose i kako je razvijate kod svojih klijenata?
Desimir Ivanović: Komunikacija je osnova ljudskih odnosa i ličnog razvoja. Način na koji komuniciramo oblikuje naš identitet, odnose s drugima, pa čak i odnos prema sebi. Iako se često smatra da je komunikacija prirodna veština, istina je da je kvalitet komunikacije nešto što se mora učiti i usavršavati.U našoj školi kliringa akcenat stavljamo na praktične vežbe. Recimo, učimo naše polaznike kako da budu jasniji i efektivniji u izražavanju svojih misli i emocija.Smatramo da pošiljalac poruke ima odgovornost da je prenese jasno i precizno, kako bi sagovornik mogao da je razume bez napora. Zato učesnike naših praktičnih radionica obučavamo da razvijaju neophodni senzibilitet i dinamiku komunikacije, kako bi poruka bila jasna i lako razumljiva. Praktične vežbe uključuju simulacije svakodnevnih situacija, rad na tonu i ritmu govora, kao i introspektivnim tehnikama poput meditacije. Ove vežbe omogućavaju otkrivanje i korekciju naših hroničnih grešaka iz domena komunikacije i omogućavaju ljudima da postanu bolje povezani sa sobom i drugima.Sve to pomaže u praksi kliringa, našim studentima i klijentima, da izgrade autentičan i efektivan komunikacioni stil.
Lobisti.rs: Kliring često predstavlja most između različitih profesija. Kako ga vidite u tom kontekstu?
Desimir Ivanović:Kliring je univerzalna metoda koja se prirodno integriše u različite profesije. Lekari, psiholozi, pedagozi, a posebno menadžeri mogu koristiti kliring kako bi unapredili svoje profesionalne veštine. Metoda se prirodno nadovezuje na njihova postojeća znanja. U Francuskoj, na primer, kliring je priznat kao grana psihoterapije. Ipak, zahvaljujući mom iskustvu u poslovnom svetu i borilačkim veštinama, kliring često predstavljam kao vid i praksu treninga mentalnih i emocionalnih sposobnosti. Pruža mnoštvo praktičnih alata za lični i profesionalni razvoj, a posebno je koristan u profesijama kojima je cilj da pruže psiho-socijlalnu i zdravstvenu pomoć ljudima jer pomaže u jačanju empatije, komunikacije i emocionalne stabilnosti.
Lobisti.rs: Radite i sa poslovnim ljudima. Kako kliring može doprineti njihovom uspehu?
Desimir Ivanović: Kliring može značajno doprineti uspehu poslovnih ljudi, posebno onih koji se suočavaju s visokim nivoom stresa, zahtevnim situacijama i potrebom za donošenjem brzih odluka. Ova metoda im pomaže da lakše i efektnije upravljaju sobom i svojim okruženjem. Poseban fokus stavljamo na komunikacione veštine – kako da lideri efikasno vode timove, rešavaju konflikte i inspirišu ljude oko sebe. Radimo na praktičnim vežbama i treninzima koji su prilagođene specifičnim poslovnim izazovima, što omogućava našim klijentima veći nivo radne efikasnosti i funkcionalne odnose u profesionalnom okruženju.
Lobisti.rs: Da li je novac sredstvo komunikacije?
Desimir Ivanović: Da, novac se ponaša prema nama onako kako se mi ponašamo prema drugim ljudima. Svaki posao ima dva ključna aspekta: prvo, kvalitet datog proizvod ili usluge, a drugo, način na koji komuniciramo o tom proizvodu. Koliko ljudi će saznati o našem proizvodu direktno zavisi od naše komunikacije, i u tom smislu, komunikacija je u velikoj meri povezana sa novcem. Ako savladamo tehnike komunikacije, ličnog nastupa i promocije našeg proizvoda ili usluge, bićemo u mogućnosti da unapredimo prodaju.
Novac je vrlo zanimljiva tema. Svi se svakodnevno bavimo novcem, ali obično s površne tačke gledišta — davanje, uzimanje, primanje, zarada, plaćanje računa. Međutim, kada na radionicama dublje proučimo suštinu novca, shvatimo da on nije samo ekonomska kategorija, već da je povezan sa našim duhovnim životom. Na primer, istražujući nastanak novca, došao sam do zaključka da nije nastao kao ekonomski alat, već kao povezanost naših dalekih predaka sa božanskim silama.
U tim najranijim vremenima, neka vrsta sveštenika ili šamana su se pojaviloi kao prva profesija, jer su ljudi tražili dublje razumevanje i lakše usaglašavanje sa prirodnim (božanskim) silama, od kojih je tada u najvećoj meri zavisio njihov život i mogućnost opstanka. Za obrede žrtvovanje, šamani su dovođene određene životinje, za koje su oni davali za razmenu neke predmete, simbole „značke“ , što možemo smatrati prvobitnim oblikom novca. Dakle, novac nije nastao kao ekonomski entitet, već kao sredstvo povezivanja s božanskim.
Novac definišemo kao sredstvo koje dobijamo u zamenu za naše potrošeno vreme i energiju. Idealno, cilj novca nije samo bogatstvo, već omogućavanje da ne moramo da se odričemo onoga što nam je zaista važno, i da ne radimo stvari koje ne želimo ili koje smatramo neetičkim, samo zbog novca. U tom smislu, kada imamo zdrav odnos prema novcu, on postaje alat koji služi nama, a ne mi njemu.
Na našim radionicama, istražujemo novac sa više aspekata, uključujući uticaj socijalnog porekla i kako su generacije pre nas gledale na novac. Razumevanje ovih transgeneracijskih učenja omogućava nam da napravimo svesne izbore u vezi sa tim kako želimo da se odnosimo prema novcu.
Lobisti.rs: Vaš pristup ukazuje na duboku povezanost između ličnog razvoja i društvenih odnosa. Spomenuli ste transgeneracijski pristup, što zvuči vrlo intrigantno. Kako se transgeneracijska dinamika manifestuje u kontekstu novca i kako je razrešavate kroz kliring?
Desimir Ivanović: Transgeneracijska dinamika prožima sve ključne aspekte naših života, uključujući i odnos prema novcu, jer novac simbolizuje naš odnos prema vrednostima, sigurnosti, i ličnim granicama. U kliringu to analiziramo kroz iskustva i stavove koje smo preuzeli od porodice, bilo kroz eksplicitne poruke – poput „novac je prljav” ili „novac dolazi samo kroz težak rad” – ili kroz implicitne obrasce ponašanja, poput atmosfere stresa u vezi s finansijama. Na primer, ako je neko odrastao u porodici gde je novac bio izvor stresa, može razviti nesvesnu anksioznost u vezi s njim, čak i ako danas ima stabilne prihode. Kroz kliring radimo na osvešćivanju tih obrazaca. Kada klijent prepozna te nesvesne uticaje i shvati korene svojih obrazaca, postaje sposoban da ih racionalno sagleda i redefiniše. Oslobađanjem od tih ukorenjenih uverenja, osoba ne samo da menja svoj lični odnos prema novcu, već pozitivno utiče i menja i porodičnu dinamiku, jer prestaje da prenosi iste obrasce na sledeće generacije. To ima dubok i dalekosežan efekat– ljudi ne rade samo na sebi, već utiču na svoju porodicu, na potomstvo i širu socijalnu sredinu.
Lobisti.rs: Pomenuli ste da kroz rad sa novcem ljudi stiču svest o svojim vrednostima i talentima. Da li smatrate da svest o sopstvenim potencijalima može transformisati nečiji život, ne samo finansijski, već i u širem smislu?
Desimir Ivanović: Apsolutno. Kada osoba osvesti svoje talente, ona ne samo da bolje razume šta je to što može ponuditi svetu, već stiče i veću sigurnost i motivaciju da preuzme odgovornost za svoje odluke. U kliringu često koristimo metaforu zlata – kao što je zlato rasuto u prirodi, najčešće u vidu sitnog praha, i potrebno ga je pažljivo i strpljivo tražiti i oblikovati, tako su i naši talenti često skriveni i zahtevaju trud da ih prepoznamo i razvijemo. Potrebno je uložiti trud da ih prepoznamo, razvijemo i oblikujemo u nešto što ima vrednost za druge.Kada osoba nađe tu unutrašnju vrednost, sve se menja – način na koji pristupa poslu, kako vodi komunikaciju, pa čak i kako gradi odnose. Ljudi postaju svesniji ne samo svojih ciljeva, već i sredstava za njihovo postizanje, uključujući i novac. Na taj način, finansijska stabilnost postaje rezultat unutrašnje ravnoteže i jasnoće, a ne samo materijalnog uspeha.Kada ljudi usklade svoje ciljeve sa sopstvenim vrednostima i talentima, postaju sposobni da žive ispunjeniji i autentičniji život.
Lobisti.rs: S obzirom na to da ste radili širom sveta, kako ocenjujete odnos prema novcu u različitim kulturama? Da li se pristup novcu razlikuje u Srbiji u odnosu na druge zemlje?
Desimir Ivanović: Odnos prema novcu značajno varira među kulturama. Na primer, u Americi postoji vrlo izražen individualizam i pristup koji podržava preduzetnički duh – novac se doživljava kao alat za ostvarivanje ličnih ciljeva i nezavisnosti. U Francuskoj, gde sam proveo mnogo godina, postoji balans između individualnih i društvenih potreba, ali je odnos prema novcu često povezan sa širim kulturnim kontekstom, poput umetnosti, filozofije, i kvaliteta života.U Srbiji, primetno je da još uvek nosimo tragove kolektivnih trauma iz prošlih decenija – ekonomske krize, sankcija, i društvenih promena. To je stvorilo određenu dozu nesigurnosti i često ambivalentan odnos prema novcu. S jedne strane, mnogi ga vide kao ključnu vrednost za opstanak, a s druge strane, često postoji moralna dilema i predrasuda prema uspehu ili bogatstvu.Kliring ovde ima izuzetno važnu ulogu jer pomaže ljudima da prepoznaju i razdvoje te nasleđene obrasce od sopstvenih uverenja. Kada osoba oslobodi svoj um od kolektivnih strahova i nesvesnih uverenja i predrasuda, postaje sposobna da gradi zdrav i svestan odnos prema novcu, usklađen sa sopstvenim vrednostima i životnimciljevima.
Lobisti.rs: Naziv vašeg koncepta, Diada, intrigira već na prvi pomen. Šta ta reč simbolizuje i kako ste došli do nje?
Desimir Ivanović: Diada je grčka reč koja se u slobodnom prevodu može interpretirati kao „kombinovana snaga dvoje ljudi.“ U tom kontekstu, mistika Diade leži u činjenici da kada se dvoje ljudi udruže, nastaje energetski skok koji prevazilazi zbir njihovih individualnih energija. Ovaj princip je sličan Hristovoj izjavi: „Gde su dvoje ili troje skupljeni u moje ime, tamo sam ja među njima,“ što podrazumeva da udruživanje stvara novi, uzvišen potencijal.
U našem poslovanju, ovaj „energetski skok“ manifestuje se kroz povećanje svesnosti. Suština našeg posla je da pomognemo ljudima da ostvare uvid – ono poznato „aha!“ iskustvo. Kada se svest o nekom problemu proširi, dolazimo do mesta sa kojeg možemo donositi odluke koje oblikuju naš život i vode nas napred.
Ivo Andrić je govorio o „pustim nevinostima“, što se odnosi na ljude koji često nisu birali sami svoj put, već su bili gurnuti u različite događaje. Svi mi težimo samorealizaciji – procesu u kojem ostvarujemo svoj potencijal, koristeći talente koje imamo. Targora je rekao: „Budi srećan što si rođen kao čovek i nemoj biti toliko glup da ne iskoristiš priliku koju ti ona pruža.“
U našoj filozofiji, svesnost igra ključnu ulogu u ličnom razvoju. Smatramo da rast i napredak nisu mogući bez drugih, jer se razvoj ostvaruje kroz odnose s ljudima. Kvalitet naših odnosa direktno utiče na naš napredak. Na primer, kada klijent dođe na sesiju, često počinje sa pričom o svojim odnosima – sa roditeljima, partnerom, kolegama. Tek kada shvati ulogu koju on ima u tim odnosima, dolazi do „skoka“ svesnosti, što mu omogućava da se fokusira na sebe i donese bolje odluke.
Kako napredujemo, postavljamo pitanja o svom identitetu, ciljevima i smeru u životu. Etika i griža savesti postaju važan faktor, jer se susrećemo s pitanjem kako ispravno živeti. U tom procesu uočene lične greške i propusti postaju važan alat za izgradnju lične etike. Kroz razumevanje grešaka i odgovorno donošenje odluka, mi postepeno kultivišemo sopstvenu ličnu i profesionalnu etiku.
Psihoterapija se razlikuje od religije jer ne nameće univerzalna pravila, koja se odnose na celo „pleme“, već omogućava svakom pojedincu da razvije svoju ličnu etiku. Svaka osoba donosi odluke zasnovane na sopstvenoj savesti i odgovornosti. Tako, kroz rad na sebi, ne samo da oslobađamo naš um od tereta prošlih grešaka, već naučimo da donosimo slobodne, promišljene i odgovorne odluke u sklafu sa sadašnjim vremenomn i okolnostima.
U ovom procesu, intuicija igra važnu ulogu. Iako nije uvek naučno objašnjena, intuicija nam pomaže u donošenju odluka koje su u skladu s našim unutrašnjim osećajem. Na kraju, život je niz odluka koje nas vode kroz lavirint izazova, a pravi put pronalazimo kroz harmoniju između racionalnog i intuitivnog mišljenja.
Lobisti.rs: Rekli ste da se napredak čoveka dešava kroz odnose s drugima. Koliko su ti odnosi ključni za lični razvoj?
Desimir Ivanović: Odnosi su od suštinskog značaja za lični razvoj. Ne možete napredovati u životu ako ste izolovani, sami. Kroz interakciju s drugima dolazimo do dubljeg razumevanja sebe i sveta oko nas. Odnosi su zapravo ogledalo – prvo vidimo šta nije u redu u našem okruženju, a zatim shvatimo da i sami doprinosimo tome. U našem radu s klijentima, često počinjemo od analize njihovih odnosa: „Ja i moj otac, majka, supružnik, šef…“ Tek kada osvetlimo te dinamike, klijent postavlja ključno pitanje: „A gde sam tu ja?“ Tada nastaje taj skok svesti. To je drugi nivo našeg rada – razumevanje sebe unutar odnosa i donošenje odluka koje su etičke i odgovorne. Na kraju dolazimo do trećeg sloja – pitanja stida i griže savesti, koja su duboko ukorenjena u svakome od nas.
Lobisti.rs: Griža savesti deluje kao centralna tema u mnogim ljudskim dilemama. Kako se u vašem radu bavite ovim fenomenom?
Desimir Ivanović: Griža savesti je snažan unutrašnji mehanizam. S jedne strane, ona nas podseća na greške koje pravimo, a s druge strane može da nas blokira. Ljudi često, iz straha od greške, biraju pasivnost – sede pred televizorom, prate živote drugih i izbegavaju donošenje sopstvenih odluka. Naš pristup je da ljudi shvate da greške nisu kraj sveta, već prilike za lični rast.
Kao što je crkva kroz istoriju kanalizovala energiju griže savesti za stvaranje grandioznih građevina poput katedrale u Strazburu, tako mi pokušavamo da tu energiju usmerimo ka izgradnji lične etike. Razlika je u tome što psihoterapija daje slobodu svakom pojedincu da izgradi sopstveni sistem vrednosti. To je, naravno, rizik, jer sloboda zahteva odgovornost.
Lobisti.rs: Kako usmeravate klijente da prevaziđu blokade i donesu bolje odluke?
Desimir Ivanović: Cilj je sloboda u sadašnjem trenutku. Mnogo nas vode podsvesne sile – prošla iskustva, stid, strah. Mi radimo na tome da osvestimo te uticaje i oslobodimo klijenta da sagleda stvarnost kakva jeste, ovde i sada. To nije lako, jer se često oslanjamo na intuiciju koja, iako nije u potpunosti naučno objašnjena, igra veliku ulogu u donošenju odluka. Jednostavan primer je intuitivno „da“ ili „ne“ koje nam telo šalje. Knez Mihailo, recimo, prema nekim istoričarima, nije poslušao intuiciju, “znak”, kada su konji odbili da krenu prema Topčideru. Njegov prethodnik, knez Miloš, s više životnog iskustva, ne bi ignorisao takav znak. Intuicija nam često pokazuje pravi put, ali je zanemarujemo u ime racionalnog razmišljanja. Naš rad se fokusira na obnavljanje tog poverenja u naš celokupan system: um, srce, telo, intuicija, kako bi se donosile bolje i odgovornije odluke.
Lobisti.rs: Poznati ste po interdisciplinarnom pristupu temama koje su često razdvojene u savremenom diskursu – nauka, religija i duhovnost. Možete li nam objasniti osnovne razlike između ovih oblasti?
Desimir Ivanović: Ključ je u razumevanju da su ove tri oblasti komplementarne, a ne suprotstavljene. Nauka se bavi racionalnim istraživanjem materijalnog sveta, koristeći instrumente poput matematike, logike i eksperimenta. Njena svrha je da unapredi kvalitet života kroz tehnološki i društveni napredak – od boljeg zdravstva do udobnijih uslova života. Međutim, nauka se ne bavi pitanjem Boga ili smislom postojanja – to nije njen zadatak. Ako naučnik ulazi u ta pitanja, onda prelazi granice svoje discipline. Religija, s druge strane, oblikuje etički okvir ljudskog delovanja. Ona nas uči kako da živimo u skladu sa tradicijom, zajednicom i vrednostima, fokusirajući se na spoljnu manifestaciju moralnog života, odnosno našeg odnosa prema svetu.Duhovnost, treća dimenzija, bavi se unutrašnjim svetom pojedinca.Postavlja pitanja poput: „Ko sam ja?“ i „Koja je moja misija ?“ Cilj duhovnosti je povezivanje sa najdubljim slojevima sopstva i jedinstvom svega što postoji.
Lobisti.rs: Zanimljivo je to što kažete da duhovnost nema etiku. Možete li to malo pojasniti?
Desimir Ivanović: Naravno. Duhovnost se često meša sa religijom, ali njihovi ciljevi su različiti. Religija nas uči određenim pravilima i normama – ona ima jasno definisan etički okvir, koji važi za sve ljude. U duuhovnosti, etičke norme su na individualnom nivou i određene su nivoom svesnosti dotičnog pojedinca. To može postatii izvor zloupotreba, jer postoji viši stupanj individualne slobode. Bez etike, duhovnost može skrenuti u patologiju, gde se pojedinac izdvaja sebe iz sveta i predaje se svojim slabostima. Ipak, prava duhovnost nas uči zajedništvu – povezanosti sa sobom, sa drugima i s univerzumom. To nije bekstvo od stvarnosti, već dublje razumevanje i prihvatanje života.
Lobisti.rs: Spomenuli ste da se nauka ne bavi pitanjem Boga. Možete li ovo detaljnije objasniti?
Desimir Ivanović: Da, upravo tako. Nauka istražuje ono što je merljivo i ponovljivo. Pitanje Boga – da li postoji i kakva je njegova priroda – prelazi granice naučne metode. To su metafizička pitanja koja pripadaju sferama religije i filozofije. Naučnik koji ulazi u ta pitanja mora jasno odvojiti svoju profesionalnu metodologiju od ličnih ili filozofskih uverenja.
Lobisti.rs: A šta je sa etikom? Da li nauka može biti etička bez religije?
Desimir Ivanović: Ovo je zaista važno pitanje. Nauka je, po svojoj prirodi, neutralna – ona istražuje, otkriva i stvara, ali u sebi nema inherentnu etiku. Da je ima, ne bi postojalo nuklearno naoružanje, na primer. Etika dolazi iz religije, koja pruža moralne smernice, kao i iz duhovnosti, koja nas povezuje sa univerzalnim vrednostima. Na primer, profesor Radovanović je kroz koncept održivog razvoja pokušao da spoji tehnički napredak s očuvanjem planete. To je primer kako etika može usmeriti nauku ka dobrobiti svih dinamičkih slojeva života – od pojedinca do univerzuma.Bez etike, nauka može postati opasna sila. Zato je ključno integrisati sve tri oblasti – nauku, religiju i duhovnost – kako bismo izgradili održiv i harmoničan svet.
Lobisti.rs: Pomenuli ste da je duhovnost često pogrešno shvaćena, čak i zloupotrebljena. Možete li to pojasniti?
Desimir Ivanović: Na žalost, da. Duhovnost se često povezuje sa sektama i manipulacijama. To se dešava kada se zaboravi njena suština – unutrašnja povezanost sa sopstvom i univerzumom. Bez etičkog okvira, duhovnost može skrenuti u patologiju, poput bekstva od realnosti ili opravdanja za egoistične postupke. Istinska duhovnost nas vodi ka zajedništvu i razumevanju međusobne povezanosti svih bića.
Lobisti.rs: Kako se Habaradova teorija osam dinamika uklapa u ovo što govorite o harmonizaciji nauke, religije i duhovnosti?
Desimir Ivanović: Habaradova teorija osam dinamika pruža jasnu strukturu za razumevanje našeg odnosa prema svetu. Od prve dinamike – odnosa prema sebi, do osme – odnosa prema Bogu, svaki sloj ukazuje na našu odgovornost prema različitim aspektima života. Na primer, ako činimo nešto što je dobro za nas, ali štetno za životnu sredinu, narušavamo petu dinamiku, koja se odnosi na životinjski i biljni svet. Ova teorija nas uči povezanosti svih slojeva postojanja i podseća da naša dela imaju posledice na širi kontekst.
Lobisti.rs: Pitanje nastanka univerzuma je često tačka spajanja i razdvajanja nauke i duhovnosti. Kako vi gledate na teoriju Velikog praska kroz prizmu ovih disciplina?
Desimir Ivanović: Teorija Velikog praska je fascinantna, kako iz naučnog, tako i iz duhovnog ugla. Nauka nam govori da se svemir proširio iz jedne tačke pre 13,7 milijardi godina. Duhovnost, s druge strane, postavlja pitanje: Zašto je došlo do tog praska? Jedna stara jevrejska mudrost kaže da je to prvobitno “jedno” moralo da se razdvoji kako bi se dalje razvijalo. To cepanje predstavlja moment rađanja MEST (Materija, Energija, Prostor I Vreme) univerzuma i početak međusobnih odnosa odnosa između novonastalih individual, “božjih čestica”. Danas, kroz igru prihvatanja i odbacivanja, mi se vraćamo tom prvobitnom procesu između novonastaloih individua, koji se I danas spontano manefustuje I našim odnosima sa drugim ljudima. Radi se dakle o jednom od najstarijih mehanizama našeg funkcionisanja kao individual, koji želimo da osvestimo i svesno i funkcionalno koristimo.
Lobisti.rs: Koji je krajnji cilj kliringa, po Vašem mišljenju?
Desimir Ivanović: Krajnji cilj kliringa je postizanje veće unutrašnje slobode i bolje povezanosti – sa sobom, drugima i svetom oko nas. Kliring nije samo alat za rešavanje problema; to je metod za osnaživanje ljudi da postanu najbolja verzija sebe. U svetu u kojem često nedostaje razumevanja i podrške među ljudima, smatram da kliring ima važnu ulogu u jačanju međuljudskih odnosa i stvaranju harmoničnijeg društva.
Lobisti.rs: Vaš rad je, očigledno, višeslojan i duboko transformativan. Koje su tri ključne poruke koje biste uputili našim čitaocima o kliringu i njegovom potencijalu da unapredi život?
Desimir Ivanović: Prva poruka je da kliring nije samo alat za rešavanje problema, već i sredstvo za lični razvoj, otkrivanje i korišćenje sosptvenih potencijala. To je trening za ostvarivanje unutrašnje slobode. Druga poruka je da je komunikacija ključna – ne samo sa drugima, već i sa samim sobom. Ako naučimo da komuniciramo jasno i direktno, otvaramo vrata za bolje odnose, uspešniju karijeru, i, u krajnjoj liniji, ispunjeniji i srećniji život. I treća poruka – rad na sebi nije luksuz, već potreba. U savremenom društvu, gde su pritisci sve veći, ulaganje u sopstveni razvoj je ulaganje u kvalitet života. Kliring pruža alate da ne samo razumemo sebe bolje, već i da budemo podrška drugima, čineći svet boljim mestom za sve nas.
Lobisti.rs: Da zaključimo – šta biste preporučili našim čitaocima koji žele da donose bolje odluke i ostvare veći unutrašnji mir?
Desimir Ivanović: Ključ je u razumevanju da greške ne treba da nas zaustavljaju već da je potrebno da iz njih učimo nove lekcije. Radite na svojim odnosima s drugima, jer su oni poligon za lični rast. Prepoznajte gde ste sami sebi prepreka, oprostite sebi i drugima, i usmerite se ka životu ovde i sada. U donošenju odluka ne oslanjajte se samo na svoje mentalne sposobnosti, već koristite vaš celokupni potencijal (um, srce, telo, intuiciju). Budite hrabri i tragajte za autentičnošću – ne živite po tuđim pravilima, već kreirajte sopstveni život koja vas vodi ka samorealizaciji. I najvažnije, ne ustručavajte se da potražite pomoć sa strane od kvalifikovanih profesionalaca iz pomagačke profesije.
Lobisti.rs: Hvala vam na ovim uvidima, gospodine Ivanoviću. Sigurni smo da će naši čitaoci biti inspirisani vašim rečima. Želimo vam uspeh u daljem radu i da nastavite da motivišete ljude širom sveta.
Desimir Ivanović:Hvala i vama na prilici da podelim svoja iskustva. Želim svim vašim čitaocima da se osmele na putu dinamičnijeg ličnog razvoja, kako bi ostvarili viši stepen samorealizacije kako na individualnom, tako isto i na porodičnom, poslovnom, društvenom i duhovnom planu.
Autor: Emina Ferizović, vlasnica agencije „Eminet Communicatios“ magistar političkih nauka i marketinga i komunikacija i licencirani lobista