Photo:Unsplash
Autor: Prof. dr Aleksandar Gadžić Fakultet za fizičku kulturu i menadžmet u sportu, jedini fakultet za sport na Univerzitetu Singidunum.
Pored fizičkog vaspitanja i sporta, rekreacija predstavlja jedno od tri fundamentalna područja fizičke kulture. Fizičko vaspitanje se može označiti kao celoživotni proces usvajanja motoričkih veština, znanja i vrednosti kojima čovek obogaćuje svoje bio-psiho-socijalne dispozicije. Sport generalno predstavlja maksimalan psihofizički angažman pojedinca ili ekipe na ostvarenju zadatog sportskog cilja – savladavanje protivnika, distance ili motoričkog zadatka u jasno propisanim uslovima. Usvakodnevnom govoru, kada se kaže rekreacija najčešće se misli na aktivan odmor, medutim, u širem smislu reči rekreacija predstavlja skup aktivnosti – aktivnog, ali i pasivnog načina odmaranja – relaksacije. U doslovnom smislu reč rekreacija znači ponovno stvaranje i potiče od latinske reči re-creare, što je osnova pojma re-creation iz engleskog jezika i znači osvežavanje tela i uma u pripremi za rad.1
Područje rekreacije je veoma važno u fizičkoj kulturi jer jedan od osnovnih ciljeva savremenog čoveka bi trebao da bude kvalitetan život, a upravo prikladna fizička aktivnost u slobodno vreme predstavlja način da se čovek oporavi od svakodnevnih stresnih obaveza i da poboljša kvalitet svog života. Svi aspekti čovekovog života se u određenoj meri odnose na fizički deo bića, odnosno na telesno kretanje i telesnu aktivnost, ali i taj deo bića neizostavno formira kompleksnu sferu koju integralno čine telesno i psiho-socio-kulturno delovanje čoveka.
Foto: Konstantin Kocev
Bolje razumevanje fizičke kulture, kao dela opšte kulture, moguće je ako se prihvati važnost vrednosti koje su aktuelne u nekom društvu i stepena društvenog razvoja, jer ove dve društvene karakteristike imaju ogroman međusobni uticaj. Kao ilustracija različitosti u društvenom shvatanju ili bolje rečeno položaju i vrednovanju fizičke kulture može da posluži primer stepena fizičke aktivnosti odraslog stanovništva u Evropskoj Uniji (EU). Na nivou EU, statistički posmatrano, oko 54% stanovništva se bavi sportom (rekreacijom) retko, ponekad ili redovno, ali u skandinavskim zemljama, u kojima se duži niz godina gaji pozitivan odnos prema fizičkom vežbanju i fizičkoj kulturi uopšte, taj procenat je znatno viši (63-69%).2 Veoma interesantan podatak u vezi ovih zemalja je i taj da spadaju u zemlje koje imaju najmanju stopu mortaliteta od kardiovaskularnih oboljenja u EU.3
Što se tiče naše zemlje ne postoje potpuno pouzdani podaci o broju stanovnika koji redovno upražnjavaju fizičku aktivnost. Ipak prema rezultatima istraživanja iz 2019. godine samo 8.8% stanovnika Srbije se bavilo fitnesom, sportom ili rekreacijom bar 10 minuta najmanje tri puta nedeljno.4 Prema statističkim podacima Instituta za javno zdravlje Milan Jovanović Batut5 za 2022. godinu kardiovaskularna oboljenja su vodeći uzrok smrtnosti (preko 47%), a opštepoznata je činjenica da se kao jedan od glavnih uzroka za nastanak tih oboljenja navodi upravo fizička neaktivnost.
Rekreativci badminton klubova iz Kruševca i Kraljeva; Foto: Ana Aleksić
Iako ne postoje egzaktni podaci koliki „trošak“ za zdravstveni sistem naše zemlje predstavlja sve što je vezano za proces lečenja i oporavka ljudi koji pate od kardiovaskularnih oboljenja, sigurno se radi o ogromnim sumama novca. Neki od efikasnijih i mnogo ekonomičnijih pristupa, barem ublažavanju „epidemije“ kardiovaskularnih oboljenja, trebali bi biti usmereni na mnogo aktivniju promociju i konkretnu podršku rekreativnom sportu najširih slojeva društva. Društveno odgovorne kompanije bi mogle više da podrže svoje zaposlene organizovanjem ili delimičnim finansiranjem rekreativnih aktivnosti. Škole bi mogle da „vrate“ sportske sekcije, a u predškolskim ustanovama bi trebalo angažovati više pedagoga za fizičko vaspitanje jer su relevantna, longitudinalna istraživanja, pokazala da rani početak fizički aktivnog životnog stila (u uzrasnom smislu već od treće godine) znači veliku verovatnoću da će neka osoba zadržati takav način života i u odraslom dobu.6 Upravo to je razlog zbog kog je iznimno važno da se sa stvaranjem navike redovne fizičke aktivnosti počne što ranije, odnosno u predškolskom uzrastu.
- Gadžić, A. (2019). Teorija i metodika fizičkog i zdravstvenog vaspitanja. Beograd: Univerzitet Singidunum.
- Special Eurobarometer 472 (2017). https://sport.ec.europa.eu/sites/default/files/special-eurobarometer-472_en.pdf
- Højstrup, S., Hartvig Thomsen, J., & Prescott, E. (2023). Disparities in cardiovascular disease and treatment in the Nordic countries. The Lancet Regional Health – Europe, Vol. 33, https://doi.org/10.1016/j.lanepe.2023.100699.
- Republički zavod za statistiku (2021). EU za razvoj stastistike u Srbiji. Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije 2019. godine.
- Institut za javno zdravlje Milan Jovanović Batut (2023). Zdravstveno-statistički godišnjak Republike Srbije za 2022.
- Telama, R., Yang, X., Leskinen, E., Kankaanpa, A., Hirvensalo, M., Tammelin, T., Viikari, J.S.A., & Raitakari, O.T. (2014). Tracking of Physical Activity from Early Childhood through Youth into Adulthood. Medicine & Science In Sports & Exercise, 46(5), 1-8.