Autor :Prof. dr Aleksandar Gadžić Fakultet za fizičku kulturu i menadžmet u sportu Univerzitet Singidunum, Beograd
Od filozofa antičke Grčke, Platona, Sokrata, Aristotela pa do velikih pedagoga Komenskog i Rusoa, čovečanstvu je „nuđeno“ znanje da fizička vežba/aktivnost pomaže čoveku da se ostvari u svojoj potpunosti.
U dijalogu sa Aristipom, Sokrat ističe:
„…laka zabavljanja i beznaporna uživanja ne mogu ni telu da pribave jačine kako vele učitelji atleta, ni u dušu da usade ikakvo znanje koje bi nešto vredelo. Ali vežbanja koja iziskuju podnošenja pomažu da se stigne do lepih i dobrih dela, kao što kažu plemeniti ljudi.“ (Ksenofont, 1980).
U akademskim krugovima je bilo dosta rasprava da fizičko vaspitanje i školski sport ne doprinose obrazovnom razvoju i razvoju kognitivnih sposobnosti učenika. Uprkos tome, istrajni i posvećeni pedagozi fizičke kulture su insistirali i dokazali da postoje brojni kognitivni benefiti za učenike od nastave fizičkog vaspitanja i školskog sporta (Bailey et al., 2009). U nauci su posebno vredni rezultati longitudinalnih istraživanja i rezultati jednog takvog istraživanja (trajalo tri godine), sa učenicima drugog i trećeg razreda osnovne škole, potvrdili su da je fizička aktivnost za vreme redovnih časova iz drugih predmeta (fizički aktivne pauze za vreme časova matematike, jezika, geografije…) uticala na njihovo bolje školsko postignuće, dok je kod učenika kontrolne grupe došlo i do određenog pada u istom (Donnelly & Lambourne, 2011).
Pored naučnih istraživanja kojima je nedvosmisleno potvrđen pozitivan uticaj fizičkog vežbanja u školskom kontekstu na različite aspekte i postignuća učenika, posebno mesto u pogledu izvrsne prakse i potvrde pozitivnih uticaja vežbanja i fizičke aktivnosti na školski uspeh i kognitivno funkcionisanje, zauzima primer dugogodišnjeg programa srednje škole u Nejpervilu (Naperville Central High School, Illinois, SAD). U tom malom mestu od 1992. godine, učenici na časovima fizičkog vaspitanja nose monitore srčane frekvencije kako bi svaki učenik vežbao u svojoj, od nastavnika fizičkog vaspitanja, zadatoj zoni rada. Od tog vremena, škola i distrikt Nejpervil napravili su velike korake ka najvažnijem cilju nastave fizičkog vaspitanja, a to je dobro sveukupno zdravstveno stanje učenika. Sekundarno, nastavnici su nastojali da kod učenika podignu nivo fitnesa i njihovu spremnost za učenje. Naime, u periodu koji je prethodio programu, u školi je primećeno da neki učenici nemaju zadovoljavajući školski uspeh zbog lošijeg čitanja i znanja iz matematike. U školi je ubrzo pokrenuta dodatna nastava za te učenike, uz strategijski postavljen dodatak jednog časa fizičkog vaspitanja pre časova čitanja i matematike. Časovi fizičkog vaspitanja su nazvani „Fizičko vaspitanje kao priprema za učenje“ (LRPE – Learning Readiness Physical Education). Časovi fizičkog vaspitanja su namerno planirani pre časova čitanja i matematike jer su kreatori programa (profesori fizičkog vaspitanja Paul Zientarski i Phil Lawler) želeli da provere efekte tako koncipiranih časova na pomenutu problematiku učenika. Veoma brzo postalo je jasno da su učenici rapidno napredovali kako u čitanju tako i u matematici. Na poznatom međunarodnom testiranju znanja učenika iz čitavog sveta u oblasti nauke i matematike (TIMSS – Trends in International Mathematics/Science),učenici osmog razreda škole Nejpervil Central su 1999. godine nastupili kao posebna grupa i zauzeli su prvo mesto u znanju iz nauke i šesto mesto u matematici. Od tog vremena do danas, program je konstantno obogaćivan sadržajima na časovima fizičkog vaspitanja, tako da danas učenici ove škole imaju savremenu teretanu, veštačku stenu za penjanje, zatvoren bazen, salu za ples itd., a učenici kontinuirano beleže zavidne uspehe na različitim školskim takmičenjima u znanju (Zientarsky, 2013)
Ksenofont. (1980). Uspomene o Sokratu. Beograd: BIGZ.
Bailey, R., Armour, K., Kirk, D., Jess, M., Pickup, I., & Sandford, R. (2009). The educational benefits claimed for physical education and school sport: an academic review, Research Papers in Education, 24(1), 1–27.
Fedewa, A. L., and S. Ahn. 2011. The effects of physical activity and physical fitness on children’s achievement and cognitive outcomes: A meta-analysis. Research Quarterly for Exercise and Sport 82(3):521-535.
Donnelly, J.E., & Lambourne, K. (2011). Classroom-based physical activity, cognition, and academic achievement. Preventive Medicine, 52, 36-42.
Zientarsky, P. (2013). Enhancing P.E. in Illinois: Learning Readiness P.E.. Illinois: Illinois Public Health Institute.
https://iphionline.org/wp-content/uploads/2020/01/P.E._Case_Study_Naperville.pdf