JEDNI GLADUJU – DRUGI BACAJU HRANU!?
Količina hrane koja se svake godine baca širom sveta dovoljna je da svi gladni budu nahranjeni.
U Srbiji sve više gladnih, onih kojima je hrana koju dobijaju u Narodnim kuhinjama jedini obrok.
Neverovatno, ali je istinito, iako je širom sveta sve više gladnih, svake godine bacaju se ogromne količine hrane!
Ovaj problem ima i svoju ekolosku dimenziju. Prilikom hemijskog razgrađivanja neiskorišćene hrane, koja najčešće završava na deponijama, oslobađaju se otrovne materije koje odlaze u vazduh i vodu. Najopasniji je metan koji ostaje stalno u atmosferi i stvara efekat staklene bašte. Podjednako je opasno i kada se bacaju ostaci prženog ili pohovanog mesa, s obzirom da ulje u kojima je spremano posle prve upotrebe postaje kancerogeno. Šta se dešava kada ono prodre u zemlju ili vodu, ne treba objašnjavati.
Jedini spas narodne kuhinje
Koliko je problem bacanja hrane alarmantan najbolje govori podatak da je u Srbiji iz godine u godinu sve više onih koji nemaju šta da jedu jer im je obrok koji dobijaju u narodnim kuhinjama jedino dnevno sledovanje. Zapanjujuće je da je među ovim ljudima veliki procenat dece!
Prema podacima Crvenog krsta, na teritoriji Beograda postoje 53 distributivna punkta na kojima se deli hrana. Na njima se dnevno podeli 11250 obroka. Svaki se sastoji od kuvanog jela, hleba, i voća. Na teritoriji Srbije dnevno se spremi 33202 obroka, a među korisnicima narodnih kuhinja u našoj državi je oko 9650 dece!
Zašto se hrana baca?
Rezultati nekih do sada sprovedenih istraživanja javnog mnjenja govore da se hrana baca zato što se skuvalo previše, zbog toga što je bila zaboravljena u frižiderima pa se pokvarila i zbog isteka roka trajanja prehrambenih proizvoda.
Hranu najviše bacaju veliki trgovinski lanci i restorani, a tek posle njih domaćinstva. Najviše se baca hleb, a potom meso, mleko, voće i povrće. Prema broju stanovnika, na teritoriji bivše Jugoslavije hrana se najviše baca u Crnoj Gori, a najmanje u Sloveniji. Procenjuje se da se u Srbiji godišnje baci 247 000 tona hrane!
Rešenje postoji
Za ovaj problem postoje dva rešenja, i oba zavise od države! Nadležne državne institucije bi trebalo da omoguće reciklažu bačene hrane uspostavljanjem sistema za njeno prikupljanje, preradu, i pretvaranje u biogas, koji bi potom mogao da se koristi za proizvodnju prirodnog đubriva i električne energije. Ova mera je odavno primenjena u nekim bogatim državama Evrope poput Švedske i daje odlične rezultate. Inače, Nacionalna agencija za lokalni ekonomski razvoj (NALED) je osmislila i uradila projekat da tako nešto bude realizovano i u Srbiji i on još čeka da bude sproveden.
Drugo, indikativno je da su veliki trgovinski lanci koji su među rekorderima po bacanju hrane saopštili da bi je neuporedivo više nego sada donirali bolnicama, narodnim kuhinjama, i drugim socijalnim ustanovama kada bi se ukinuo PDV!? Zapanjujuće zvuči da naša država traži od onih koji hoće da nešto nekom poklone to i plate i sigurno je da bi sve donacije, pa i donacije hrane, bile neuporedivo češće ako bi se ukinuo PDV!