Kada potroše otpremnine koje dobiju od svojih firmi, nakon što postanu tehnološki višak, takvi radnici ostaju prepušteni sami sebi!
Iako imaju ukućane i porodice kojima treba da obezbede egzistenciju, država nije predvidela nikakvu pomoć za te radnike, osim jednogodišnje isplate naknade u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.
Naknada iznosi nešto malo više od 16000 dinara, znatno je manja od vrednosti prosečne potrošačke korpe (oko 50000 dinara). Zakonskim propisima je predviđeno da može da se isplaćuje samo godinu dana. Šta posle toga?
To pitanje je često postavljala sebi Milica Dobrić (43) bivša radnica kragujevačkog Fijata, koja je zajedno sa još 1300 njenih kolega i koleginica iz te fabrike ostala bez posla tokom avgusta ove godine.
Kao samohrana majka dva sina školarca, nije htela da provodi vreme sedeći u kući. Počela je da traži poslove po oglasima i da pegla veš i čisti tuđe stanove.
„Ne stidim se da to radim. Novac mi je potreban da opremim dva đaka i obezbedim ogrev za zimu”- naglašava ona.
Iako će neki sigurno pomisliti: „Pa šta, neka svi otpušteni radnici pronađu novi posao,” to nije nimalo lako. Većina poslodavaca, vlasnika privatnih i državnih firmi traži prvenstveno mlade nezaposlene, dok za one koji su u godinama niko ne želi da čuje. Oni su osuđeni na svojevrsnu starosnu diskriminaciju jer im država ne nudi nikakvu priliku za novi posao ili doškolovanje.
Jedini poslovi u oglasima, za koje mogu da se opredele, su oni najteži i najslabije plaćeni, za koje se niko od mladih nezaposlenih ne interesuje.
Da sve bude strašnije, ima i bivših zaposlenih koji u svojim nekadašnjim firmama nisu dobili ni otpremnine. To se desilo Pančevcu Draganu Todoroviću posle dvadesetogodišnjeg rada u jednoj lokalnoj privatnoj firmi.
„Pokušao sam da ponovo nađem posao u svojoj struci ali nisam uspeo. U kojoj god firmi da sam bio pozvan na razgovor, uvek su pored mene bili uglavnom mladi, i poslodavci su se opredeljivali za njih. Nisam imao nikakve šanse” – naglašava Dragan.
Dodaje da je posebno apsurdno to što je u firmi u kojoj je dobio otkaz morao da moli direktora da u objašnjenju za takav potez navede da je ostao bez posla jer nije pokazivao dobre rezultate. Na to je bio prinuđen jer je samo uz tu formulaciju mogao da dobije isplatu jednogodišnje naknade za nezaposlene!?
Dragan kaže da nastavlja da traži posao i dalje, ali da konkuriše samo za one najteže i najslabije plaćene poslove, za koje se niko od mladih ne interesuje.
„Bolje i to, nego ništa. Bolje je kakav-takav i slabo plaćen, nego nikakav posao” – rezignirano zaključuje.