Sve je počelo dečačkim snom. Predrag Šainović, urolog i hirurg, rođen u Beogradu, imao je svoj dečački san. „Detinjstvo pamtim po raspustima koje sam provodio kod babe i dede u Kraljevu, u iščekivanju trka na Beranovcu. Umeo sam da provedem čitave dane uz stazu, fascinirao me je zvuk motora” – rekao je Predrag za Kurir. Serbia ring, u avgustu 2022. godine, objavljuje da je Šainović pobedio u Endurans trci, u klasi GT4 i da je osvojio šampionsku titulu za 2022. godinu.
Predrag živi svoj dečački san.
I mi ostali sanjamo. Da ste me pitali pre par godina da izmaštam i ispričam svoj san, sigurno bi bio vezan za najsavremenija tehnološka čuda koja se planiraju, razvijaju i dešavaju u gradovima budućnosti na drugim, dalekim kontinentima.
A onda je došla korona, zatvorila puteve i bacila me sa oblaka. Naučila me da je to što se nalazi oko mene, jedino što imam. U stvari, naučila me je da ono što sam prestala da opažam, ponovo ugledam! A onda je usledilo logično pitanje:
ZAŠTO MOJ GRAD NE BI POSTAO GRAD BUDUĆNOSTI?
Skoro 54% svetske populacije živi u urbanim sredinama i očekuje se da će do 2050. godine, po proceni Ujedinjenih nacija, dve trećine ukupne svetske populacije živeti u gradovima. Od nekadašnjih gradova koji su imali nekoliko hiljada stanovnika, došli smo do megalopolisa od preko 30 miliona ljudi koji se prostiru na hiljade kilometara i koji i dalje rastu. Gradski život stvaraju ljudi. Svi u gradovima, opštinama, građani, privatnici, stručnjaci, političari, aktivisti, pojedinci, učestvuju u tom procesu i zato grad može da raste i razvija se udruživanjem svih radi ostvarivanja vizije razvoja.
Da je ova ideja realnija od naseljavanja Marsa, potvrđuju i savremene tendencije u razvoju država, gde se od lokalne zajednice očekuje da sama, na osnovu rapoloživog potencijala, formira pravce razvoja, iznađe potencijal, privuče investicije, omogući naseljavanje, da podstiče povezivanje, saradljivost i poverenje među ljudima, da motiviše građane da vole svoj grad.
Predrag Šainović, čovek koji je ostvario svoj san, izjavio je za Sportski savez Kraljeva: „Žao mi je što su kod nas mogućnosti bavljenja auto-sportom veoma male. Pored velikih materijalnih sredstava potrebnih za bavljenje ovim sportom nedostatak pravih staza je svakako jedan od većih problema. Nadam se, i jako želim, da se u budućnosti stvore uslovi za pravljenje kvalitetne trkačke staze, gde bi i naši najmlađi mogli da steknu prve trkačke korake. Kraljevo je izgradnjom Koridora 11, otvaranjem aerodroma Morava kao i trkačkim nasleđem Beranovca, postalo najozbiljniji kandidat za takav projekat”.
Legendarni Autodrom Beranovac je deo vojnog poligona, koji se nalazi u naseljenom mestu Beranovac, udaljen je od centra Kraljeva oko dva kilometra, nalazi se na putu za Kruševac. Dužina staze na kojoj se održavaju auto trke iznosi 5.250 metara. Kapacitet staze je 32 takmičarska vozila. Od 1973. godine se organizuje tradicionalna auto-trka Velika nagrada Kraljeva. Tradicija duga 50 godina, ali ne samo tradicija već i strateška, ali i jasna vizija pravca razvoja grada iz prošlog veka. Veliki potencijal, komparativna prednost, raspoloživ lokalni resurs, kako god da to kvalifikujete, ostavljen je u nasledstvo generacijama kao jedinstvena vizija razvoja grada, oko koje smo saglasni svi, bilo da smo šira javnost ili javni sektor.
Slažemo se i u tome da Predrag ne bi grabio ka svetskim trofejima da nije bilo autodroma Beranovac, a koliko bi još šampiona Beranovac iznedrio, ostaje nam samo da pretpostavljamo. Ovaj prostor ne bi doprineo samo stvaranju šampiona, jer je auto-industrija veoma razvijena i privlači i angažuje brojne stručnjake, naučnike, inženjere, menadžere, ugostitelje, svetske zvezde.
Ali nije Breanovac jedino što možemo da ponudimo i čime možemo da se istaknemo na svetskoj mapi.
Predviđajući izazove budućnosti, svakako bi naš grad budućnosti mogao mnogo da ponudi u domenu izgradnje moderne gradske infrastrukture koja ispunjava sve savremene ekološke standarde. Grad ima potencijal da se širi na okolne seoske sredine, u kojima je očuvana i nezagađena životna sredina sa velikim potencijalom za proizvodnju organske hrane, koja bi brzo i jeftino bila dopremana stanovništvu. Zahvaljujući dobrom položaju u zapadnomoravskoj oblasti, kotlinske ravni i najniži dolinski delovi pogodni su za ratarsku, livadsko-stočarsku i povrtarsku proizvodnju. Održiva poljoprivreda, koja se razvija u blizini gradske sredine i samim tim doprema proizvode ograničenim transportom, ideal je savremenog života. Za taj ideal će mnogi megalopolisi utrošiti vrtoglave novčane sume kako bi ga dostigli. A kod nas je to, uz dobro strateško planiranje i odgovorno upravljanje, jednostavno izvodljivo.
U današnjem svetu voda je glavno ekonomsko i bezbedonosno pitanje 21. veka. Ujedinjene nacije su registrovale oko 300 potencijalnih žarišta u svetu, u kojima bi mogli izbiti međunarodni oružani sukobi zbog vode. Najznačajniji teritorijalni kapital grada Kraljeva svakako je planina Goč, koja se nalazi na tridesetak kilometara od centra grada, sa preko 250 izvorišta zdrave vode.
Goč je po raznovrsnosti biljnog sveta jedna od najbogatijih planina Balkanskog poluostrva. Zahvaljujući prirodnim karakteristikama – odlikuje se očuvanom biološkom raznovrsnošću biljnog sveta i šumskih zajednica, lepotom predela, pogodnom klimom, bogatstvom reka – deo planine proglašen je za Specijalni rezervat prirode Goč – Gvozdac. Pobornici zdravog života, organske ishrane, alternativne medicine, planinari, biolozi, studenti, šira javnost, odavno su upoznati sa bogatstvom planine, poznate po šumskim jagodama, lekovitim travama, pečurkama i divljem luku – sremušu.
U savremenom svetu tranzitne saobraćajnice velikog kapaciteta kojima se ubrzava vreme putovanja su imperativ. Kraljevo se nalazi na raskrsnici puteva. Svedoci smo danonoćne izgradnje auto-puta Moravski koridor koji, uz postojeće drumske i železničke puteve, saobraćajni položaj grada čini izuzetnim.
Najvažnije, duša našeg grada, bez koje nema komfornog doma je manastir Žiča. Srednjovekovni srpski manastir, iz prve polovine 13. veka, koji se nalazi na tri kilometra od centra grada, pripada Eparhiji žičkoj Srpske pravoslavne crkve. Podigao ju je prvi kralj Srbije, veliki vizionar, Stefan Nemanja, koji se izborio za političku samostalnost u odnosu na Vizantiju i ujedinjenje srpskih zemalja u jedinstvenu državu. Sagrađena na pola puta između Carigrada i Rima, krunisala je sedam srpskih kraljeva, ostavljena je u nasledstvo generacijama kao nepresušna snaga i večita duhovna inspiracija.
NEMOGUĆE JE ČESTO ONO ŠTO NIJE POKUŠANO
Baš kao sto su nam u nasledstvo ostavljene velike i jake vizije pravca razvoja uz bogat teritorijalni kapital, potrebno je i u našem vremenu da shvatimo koje je naše mesto u svetu, šta nam je potrebno a šta možemo ponuditi svetu na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou. Potrebno je da razmišljamo o budućnosti, da je planiramo i da zajedno stvaramo novi svet.
Ali priča o budućnosti je uvek na klizavom tlu jer ne postoje „činjenice” o budućnosti. Zašto bi se uopšte bavili budućnošću kada imamo previše tekućih obaveza i problema u našim ludo zauzetim životima? Sa druge strane, većina shvata da je potrebno pratiti trendove, ali opet smatra i da je to posao nekih drugih ljudi. Pri samoj pomisli da najbliže prijatelje ili saradnike uvučete u priču o budućnosti odustajete jer, zamislite odgovor na pitanje – „Ko hoće sa mnom u budućnost”?
Ali činjenica je da budućnost počinje u sadašnjosti. Vera u proces stvara budućnost.
To nam potvrđuje iskustvo Predraga Šainovića koje je ispričao za Novu: „Dok su moji prijatelji pravili pionirske korake u Jugu hibridu, ja sam završavao fakultet i specijalizaciju, pa sam se prvi put oprobao na stazi tek 2017. godine”. Karijeru je započeo sa Jugom, vozio je Klio, a onda je debitovao u TCR šampionatu u Kupri I, na svojoj poslednjoj trci, u Mercedesu GT4 osvojio titulu za 2022. godinu.
Planiranje budućnosti ne zahteva inženjersku preciznost. Uradite koliko možete i to je već nešto. Evo šta kažu o tome ljudi koji su se oprobali na svetskim utakmicama.
Jedan od najvećih svetskih futurista, profesor Sohail Inajatulah, na katedri UNESCO za studije budućnosti u Centru za održivost i humanost Sejahtera, za časopis Diplomacy&Commerce, rekao je:
„Sve više nacija, posebno na Bliskom istoku i u Aziji, razvilo je centre strateškog predviđanja. Prikupljaju informacije o novonastalim pitanjima, mogućnostima i rizicima, i predstavljaju snimke ministarstvima i izvršnim direktorima. Javni službenici naizmenično postaju futuristi koji uče alate zanata. Ali, istraživanje nije samo teorijsko, jer ti centri savetuju nacije i korporacije, ne samo šta je sledeće, već i šta dalje. Ne samo da se prilagođavaju svetu koji se menja, već kako da steknu poverenje i kapacitet, da stvore novi svet”. Kada je postao šampion, Šainović je izjavio: „Naučio sam da ne prilagođavam samo auto sebi, već i sebe automobilu”. Obojica nam otvoreno dele svoje recepte uspeha.
KO IMA VOLJE IMA I NAČINA
Futuristi predviđaju oblasti u kojima je u narednih dvadeset godina izvestan najveći rast investicija. Biće potrebna zamena infrastrukture (putevi, mostovi, vodovod i kanalizacija) koja je u ovom trenutku, gledano globalno, zaostavština od pre 50 godina i realno je da treba da se obnovi. Promena klime, kojoj smo svedoci gotovo svakodnevno, zahteva zaštitu izloženih naselja vodenim površinama, preseljenja čitavih kompleksa naselja, izgradnju zaštita od povećanog vodostaja, proizvodnju novih materijala prilagođenih rastućim temperaturama. Nove ideje, investicije i radna mesta traže se u oblasti novih izvora energije. Takođe predviđaju da će, zbog rasta stanovništva na svetskom nivou, biti povećana potreba za brzim, efikasnim i ekonomičnim zidanjem. Predviđaju da će biti i povećana potreba za izgradnjom infrastrukture koja će pružiti negu i staranje o ljudima u zreloj dobi. Poljoprivreda i proizvodnja hrane će privući velike investicije jer, kako predviđaju, zbog promena temperature menjaju se i uslovi odgajanja biljaka, pa je potrebna zamena novim sortama, koje su otpornije i daju više ploda.
Globalna ekonomija donela je sa sobom i novu prostornu podelu rada, s tim u vezi uspešnost gradova zavisi od njihove inovativne i kreativne sposobnosti. Ne samo Kraljevo, već svaki grad u Srbiji treba ponovo da sagleda svoje resurse i potencijale, mobiliše svoju javnost, javni sektor i da definiše ono najbolje. Ako se ne identifikujemo sa mestom u kojem živimo, ne postoji ni snaga za uspeh, ni udruživanje, ni vera u bolju budućnost. U upravljanju našim gradovima treba da učestvujemo svi, oslobođeni od predrasuda da smo periferija sveta. Potrebno je da konstruktivno, produktivno, koordinisano stvaramo profilisan lokalni kvalitet u koji ćemo verovati i gurati ga kroz globalnu utakmicu.
Foto:Milica Šolajić Popović