Imamo jedan narod, jednu državu, jedan bužet, a dve stavke. Vojska ili kultura? Ovaj tekst je razmatranje šta je od ta dva važnije za opstanak srpskog naroda.
Umeće ratovanja
Sun Cu, kineski mudrac, je pre više od dve hiljade i petsto godina napisao pravila ratovanja čija načela se i dan-danas koriste. Njegovo “Umeće ratovanja” je neprevaziđen udžbenik strategije ratovanja. Pomenuti Sun Cu navodi: “Dobar ratnik je onaj ratnik koji pobeđuje bez ratovanja” a onda ovaj drevni mudrac dodaje: “ako je rat neizbežan, dobar ratnik prvo pobedi u ratu a onda započinje rat da tu pobedu potvrdi. Loš ratnik prvo počinje rat a onda se u ratu bori da rat završi pobedom”.
Hladni rat
Dve hiljade i šesto godina nakon smrti Sun Cua dve države se na Zemlji bore za prevlast – Sjedinjene Američke Države (Amerika) i Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika (Sovjetski savez). Obe države posedovale su najrazornije oružije u istoriji ljudskog roda, atomske bombe, sa kojima su mogli u nekoliko trenutaka da unište celu planetu.
Hladni rat je najduži i najteži rat u dvadesetom veku. Trajao je pedeset godina i za to vreme vođeno je sedamdeset lokalnih ratova u kome su se sukobljavale posredno ove dve sile. Hladni rat je odneo više žrtava širom sveta nego Drugi svetski rat.
Krajem dvadesetog veka taj rat je završen i u njemu je pobedila Amerika. Sovjetski Savez se raspao, isto kao i Varšavski pakt, koji je ova zemlja osnovala. Nekadašnje saveznice Sovjetskog Saveza sada su saveznice Amerike.
Ovaj težak i dugotrajan rat je karakterističan po tome što se sukobljene strane nikada nisu neposredno sukobile i što je Amerika pobedila u ratu bez ijednog ispaljenog metka.
Pobeda bez rata – Sun Cu bi bio ponosan.
Šta je dovelo do tako velike pobede ako nije oružje?
Pobedila je ekonomija i pop kulura. Ljudi koji su živeli u zemljama Varšavskog pakta želeli su farmerke i koka-kolu, želeli su da slušaju rokenrol a ne revolucionarne pesme.
Slabost Sovjetskog Saveza je što je to bila totalitarna država koja je potcenjivala značaj naroda, koji je najvažniji za postojanje svake države.
Pop-kultura i kulturni imperijalizam
Rusija je domovina Čajkovskog, Tolstoja, Čehova, Jesenjina, Dostojevskog, Puškina… Ipak, Rusi su hteli da slušaju Elvisa Prislija i Bitlse i da tajno čitaju Selindžera. Kako se to dogodilo?
Amerika je kulturno pokorila zemlje Varšavskog pakta. Kulturni imperijalizam, dobro poznata drevna politička strategija koju je Amerika dobro sprovodila, na kraju je dovela do toga da je za prosečnog stanovnika Istočne Evrope bilo važnije da prihvati američki način života tj. američki san, nego da sačuva svoj način života.
21. vek
Pre mnogo vekova na našim prostorima živeli su Sloveni, Kelti, Rimljani, Iliri i monogi drugi narodi. Oni nisu nestali, oni su i dalje tu u našim genima, samo što mi više ne pripadamo njihovim kulturama. Od zaborava svoje kulture ni jedna vojska nas ne može spasiti.
Na početku dvadeset prvog veka nalazimo se ponovo pred “Vratima naroda”; sprema se velika seoba Biblijskih razmera. Povećanje populacije u svetu i razvoj sredstava informisanja, nedostatak vode i hrane usled klimatskih promena i ratova u ovom veku dovešće do seoba koje do sada ljudsko društvo nije videlo. Srbija, kao i većina evropskih zemalja, ima manje od deset miliona stanovnika. Prema izveštajima Ujedninjenih nacija, u ovom trenutku u svetu je sto miliona izbeglih i raseljenih lica, koji su zbog rata napustili svoja ognjišta. I milijarde drugih koji žive u velikom siromaštvu bez mogućnosti da sebi i svojoj deci obezbede sigurnost, pitku vodu i hranu.
Evropa je stari kontinet – populacija u Evropi u proseku ima skoro 40 godina a prosečan Srbin ima 42,5 godine života. Za razliku od Evrope, prosečni stanovnik Azije ili Afrike ima malo više od 20 godina. Da bi sebi i svojoj porodici obezbedili bolji život prirodno je da svi ti ljudi žele da dođu tamo gde se bolje živi.
Vratimo se sada kulturi. Ko od nas “broji krvna zrnca” kada želi da istakne svoju pripadnost narodu? Mi jednostavno znamo da pripadamo nekom narodu, baštinimo kulturu tog naroda i to smo naučili u svojoj porodici, školi… Pripadnost naciji nije medicinski već kuturni pojam i to je važno jer se pojmom nacije često manipuliše.
Na kraju, šta je potrebno za opstanak ove ili bilo koje druge evropske nacije u ovom trenutku? Da li da razvija svoju kulturu, ili svoju vojsku?