Ana Aleksić i Leo Miler (1960-2022)
Postoje prednosti koje su zajedničke za sve sportove, a odnose se pre svega na razvijanje i poboljšanje fizičkih sposobnosti. Badminton je savršen sport za ljubitelje zdravlja, ali i mentalne i društvene aktivnosti, sa tradicijom dugom, verovali ili ne – tri veka!
Badminton je igra u kojoj se borite da postignete izdržljivost bolju od fudbalera, ruke jače od odbojkaša, snagu trbušnjaka veću od košarkaša, zglob jači od igrača skvoša i spretnost veću od stonotenisera. To je zabavan i uzbudljiv sport ako tražite aktivnost koja podstiče vaše fizičke, mentalne i društvene aspekte zdravlja.
Brzi tempo igre povećava vašu brzinu, poboljšava reflekse i time poboljšava nivo atletizma u telu. Često igranje badmintona povećava nivo fizičke kondicije. Poboljšava koordinaciju, fleksibilnost i ravnotežu zbog spretnosti koja je potrebna za pravilno kretanje i ciljanje da biste pogodili lopticu koja velikom brzinom stiže na vašu stranu terena.
Dobrobiti badmintona
Kao i kod svakog oblika fizičkog vežbanja, badminton može smanjiti ili eliminisati rizik od mnogih zdravstvenih problema kao što su: visok krvni pritisak, dijabetes i gojaznost. Ovo je odlična igra koja vam pomaže da kontrolišete težinu svog tela. Najbolji mogući način da teretanu zamenite aktivnošću kojom ćete trošiti 450 kalorija na sat. Dakle, ako redovno igrate badminton, to vam može pomoći da izgubite 4 kg mesečno. Tokom igranja vaše telo stiče naviku da se prirodno znoji, eliminišući toksine i poboljšavajući vaš metabolizam. Igranje badmintona poboljšava vaš metabolizam i čini da sagorevate kalorije satima nakon što se igra završi.
Kao dodatna fizička aktivnost u svakodnevnom stresnom životu, pomaže u opuštanju uma i ublažavanju uticaja stresa na telo. Takođe pomaže u održavanju ciklusa dobrog spavanja opuštajući vaš um.
Badminton ne možete igrati sami. Slično kao u tenisu, treba vam najmanje jedan protivnik, ali možete igrati i u parovima sa igračem/igračicom i sa još dva protivnika na suprotnoj strani terena. Društvene interakcije tokom igre će dovesti do dobrog raspoloženja posle meča. To će vam dati razlog za interakciju sa drugim ljudima. To je prilika da se zabavite sa svojim partnerom na terenu. Svi treba da igrate dobro raspoloženi i srećni.
Velika dobrobit badmintona je što poboljšava reflekse, produktivnost i inteligenciju. Kombinovana spretnost uma i tela poboljšava sposobnost da procesuirate misli i precizno razvijete plan akcije kako na terenu, tako i van njega. Badminton je brz sport i traži brze reakcije koje zahtevaju visok nivo koncetracije, koji svakako koristi i prenosi se i na svakodnevni život. Za osvojeni poen potrebno je proučiti slabosti protivnika i osmisliti pobedničku strategiju. Ova vežba za mozak tera igrača da ostane koncentrisan u dužem periodu.
Ali ovaj fenomenalni sport koji, i zbog nedostatka adekvatnih terena, kod nas nema veliku tradiciju, često nije ni na kraju pameti ljudima kada razmišljaju o tome da budu fizički aktivni!
Kratak istorijat
Badminton je jedna od najstarijih igara na svetu koja se nalazi u spisima antičke Grčke, Kine, Japana, Indije i afričkih zemalja.
Japanci su se bavili sportom zvanim Iobane, gde je trebalo drvenim reketom izbaciti lopticu od nekoliko pera i koštica osušene trešnje. Igra je bila poznata i u Francuskoj pod imenom „igra jabuke“.
Istorija beleži da se u 5. veku pre nove ere u Kini prvi put u igri koristi loptica.
Mnogo kasnije u Švedskoj, u 17. veku, zbog velike ljubavi kraljice Kristine prema pernatoj loptici, 1650. godine izgrađeno je prvo igralište za badminton nedaleko od kraljevske palate. Kraljica je često igrala badminton sa svojim dvorjanima i stranim gostima. Prvi teren za badminton može se videti u Štokholmu i u vlasništvu je crkve.
U 17. veku badminton je bio zabava visokog društva u Engleskoj i mnogim evropskim zemljama.
Šezdesetih godina 19. veka ova igra je dobila na popularnosti u Indiji jer su je igrali oficiri engleske vojske. Po povratku u svoju domovinu oficiri otvaraju svoj klub za igranje badmintona.
Savremeni badminton je nastao 1873. godine u domu vojvode Bojforda kada je na baštenskoj zabavi predstavio novu igru sa mrežom za koju je zavladalo veliko interesovanje među visokim društvom. Već 1877. godine napisan je prvi set pravila. Badmintonska federacija je formirana 16 godina kasnije, a 1899. godine je održan i prvi šampionat Engleske. U Americi takođe postaje popularan i tome doprinosi interesovanje mnogih holivudskih zvezda, što 1936. godine dovodi do formiranja Američkog udruženja za badminton.
Moderni badminton
Badminton se na Olimpijskim igrama prvi put pojavljuje kao demonstracioni sport 1972. godine u Minhenu, a u redovan program je uključen tek 1992. godine u Barseloni.
Iako je moderni badminton nastao u Engleskoj, azijski takmičari i takmičarke su decenijama dominirali ovim sportom i do današnjeg dana osvojili su veliku većinu olimpijskih medalja. Na primer, između 1992. i 2008. godine azijske zemlje su osvojile 69 od ukupno 76 medalja dodeljenih na olimpijskim takmičenjima u ovom sportu, ali taj se trend polako menja. Najuspešnije su po osvojenim medaljama Kina, Indonezija i Republika Koreja, međutim, u poslednjih desetak godina Danska, inače odavno najjača evropska badmintonska sila, je zahvaljujući velikoj promociji, pa onda posledično masovnosti i popularnosti, zabeležila fantastične takmičarske rezultate. Osvojila je čak pet medalja na poslednje tri Olimpijade, a Viktor Akselsen je aktuelni olimpijski šampion u muškom singlu i svetski igrač broj jedan na BWF (Badminton World Federation) listi. Sjajni Danci, osim Akselsena, imaju i Andersa Antonsena koji je trećeplasirani na svetskoj listi, a među prvih 30 su čak petorica Danaca. U poslednjih desetak godina sudari kineskog Malezijca Li Čong Veija, Kineza Lin Dana i Viktora Akselsena u badmintonskom su svetu bili nešto kao mečevi Novaka, Federera i Nadala u svetu tenisa.
Uprkos i dalje velikoj dominaciji azijskih zemalja, ni u konkurenciji devojaka Evropljani više nisu drugorazredni. Na primer, fantastična španska igračica Karolina Marin osvojila je olimpijsko zlato 2016. godine u Riju i neko vreme bila svetski broj jedan u konkurenciji badmintonašica.
Zanimljivo je pomenuti da je, posle fudbala, badminton najmasovniji sport na svetu po broju registrovanih igrača i igračica!
Šta nam je potrebno za badminton
Uprkos svemu što je ovde navedeno, postoji malo dvorana u Srbiji u kojima možete igrati badminton. A društvo, kako u velikim, tako i malim sredinama, gde god postoje školske ili sportske dvorane može uz minimalna sredstva da napravi adekvatne uslove za igranje tog sporta, rekreativnog i takmičarskog. Potrebno je uz sve iscrtane terene u dvoranama iscrtati još i one za badminton, nabaviti setove mreža koje se lako postave u dvoranama, i to tako da se u nekoliko minuta mogu postaviti i kasnije pomeriti. Kako je teren male površine, manji je od rukometnog ili odbojkaškog, tako u jednoj dvorani može biti više terena za badminton, pa tako i dovoljno mesta za više rekreativaca ili sportista, koji odjednom mogu da koriste te terene. To je prvi korak da se sport omasovi i popularizuje.
Badminton je sport koji se relativno brzo nauči, mnogo brže od, na primer, tenisa, do nivoa kada počinje prava zabava za one koji igraju. Ulaganja pojedinaca su relativno mala: tu su posebne, ne i preskupe, patike (cca 50-150 eura) koje dugo traju, reketi koji takođe, nisu posebno skupi (50-200 eura) i loptice (plastična za rekreativce 2,5-3 eura; pernata za takmičare 1,5-3 eura po komadu). I to je praktično sve što je potrebno, osim samog terena i mreža.
Baš zbog svega navedenog, badminton je jedan od najpopularnijih i najraširenijih sportova na svetu, pa bi svakako pobudio pažnju, čak i onih pojedinaca koji se ne bave redovno i dovoljno nekom rekreacijom.
Problemi badmintona u malim sredinama u Srbiji
I sam predsednik, gospodin Vučić, na jednoj konferenciji za novinare još pre dve godine izjavio je država mora da ulaže u manje sportove kao i da jača dominaciju na regionalnom nivou u velikim sportovima.
Kakav je trenutni život malih badminton klubova u Srbiji?
Iako organizacija jednog badminton kluba deluje jednostavno, u praksi se stvari komplikuju. Badminton klub i uopšte razvoj tog sporta u unutrašnjosti zavisi od par entuzijasta koji troše ličnu energiju, vreme i lična materijalna sredstva boreći se da održe kontinuitet i opstanak kluba. A problemi su razni. Pre svega, finansijska sredstva koja lokalna samouprava namenjuje ovom sportu apsolutno su nedovoljna za razvoj. Kako se nerazumevanje pokazuje visinom opredeljenih finansijskih sredstava, tako nerazumevanje pokazuju i ostali u lancu odgovornosti. Obeležavanje terena za badminton u školskoj sali trakama koje se lepe za pod direktori škola tretiraju kao obavezu više u njihovom upravljanju školom, te stoga lako i otkazuju zakupe badmintoncima. Kao nerazvijen sport, okuplja mali broj zainteresovanih, pa samim tim i bolje termine dobijaju masovniji sportovi kao košarka, rukomet, odbojka. Zbog čestog menjanja dvorana, za klubove je posedovanje neke ozbiljnije opreme, sprava za vežbanje ili možda rashladnih uredjaja, nezamislivo.
Popularizaciji badmintona treba pristupiti vrlo ozbiljno, upravo zbog vekovima dokazanih dobrobiti za populaciju od 7 do 77 godina. Tako bi mali gradovi u svojim strategijama razvoja trebalo da uvrste i razvoj badmintona, što bi pre svega podrazumevalo planiranje i izgradnju terena, odnosno dvorane specijalizovane za badminton, koja bi omogućila infrastrukturu za masovnije bavljenje badmintonom, ali i stvaranje olimpijskih šampiona. Posebno, ako uzmemo u obzir činjenicu da uz planska ulaganja u sport i male sredine daju izvanredne sportiste i rezultate. Razvoj sporta utiče i na fizički i na psihički razvoj nacije. Ulaganjem u sport razvijamo solidarnost, osećaj jednakosti, pozitivnu konkurentnost, težnju ka pomeranju ličnih granica i osećaj zadovoljstva zbog postignutih rezultata. Temelji napretka svakog društva grade se u malim sredinama koje zajedničkim koracima istovremeno guraju celokupno društvo napred.