Savremena renesansa
Johan Gutenberg smatra se pronalazačem tehnike štampanja pokretnim slovima u Evropi. O njegovom životu i radu postoje samo fragmentarni i delom nesigurni podaci. To se odnosi i na godinu njegovog rođenja, pa se u literaturi obično navodi oko godine 1400.
Upotreba pokretnih slova je bila značajno poboljšanje u odnosu na rukom pisane manuskripte, u to vreme korišćeni metod proizvodnje knjiga u Evropi. Gutenbergova štamparska tehnologija brzo se raširila po Evropi i kasnije, širom sveta.
U renesansnoj Evropi štampanje mehaničkim pokretnim slovima je uvelo eru masovne komunikacije koja je zauvek promenila strukturu društva. Povećan protok informacija — uključujući revolucionarne ideje — zahvatio je društvene mase u reformaciji i postao pretnja moći političkih i religioznih elita.
Naglo povećanje pismenosti zauvek je slomilo monopol pismene elite na obrazovanje i učenje, i podstaklo nastajanje srednje klase. Povećanje kulturne samosvesti ljudi dovelo je do porasta proto-nacionalizma, a evropski govorni jezici su se sve više koristili na uštrb latinskog kao lingua franca.
U 19. veku, zamena Gutenbergovih presa na ručni pogon rotacionim presama na parni pogon, omogućila je štampanje u industrijskim razmerama.
Svet u kome danas živimo rođen je u Renesansi. Odnosi u društvu koje je opisao Šekspir, kao i likovi iz njegovih drama, aktuelni su i danas. Romeo i Julija personifikuju ideal romantične ljubavi. Romantizam – književni pravac, nastao krajem 18. i posebno u 19. veku, odgovoran je za pojavu romana – relativno ranu formu masovnih medija, zahvaljujući kome ideal romantične ljubavi postaje opšte prihvaćen ideal odnosa muškarca i žene dajući romantičnoj ljubavi važnu i prepoznatljivu ulogu u bračnom tipu veze.
Promene koje nastanu u jednom segmentu života prelivaju se na drugi. Slažući olovna slova u svojoj štampariji, Gutenberg nije mogao da nasluti da će njegov pronalazak, između ostalog, da utiče na promenu tradicionalnog odnosa muškarca i žene. Tehničke promene, kao što je slučaj sa Gutenbergovom štamparskom mašinom, izazivaju kvalitativni skok u društvenim odnosima. Promene u sredstvima komunikacije uvek čine najdramatičije promene u odnosima među ljudima.
Entoni Gidens, savremeni Britanski sociolog bio je direktor Londonske škole ekonomije 1997-2003. Na jednom od svojih predavanja rekao je: ,,Pre kraja prošlog veka Internet je bio u svom ranom detinjstvu. Sada se raširio na način koji je u potpunosti bez presedana – povezujući ljude i organizacije preko celog sveta na svakodnevnom nivou, zalazeći duboko u svakodnevni život. Milijarde ljudi imaju pristup Internetu i njihov broj raste iz dana u dan. Sve više povezan i umrežen svet nudi mnogo prednosti i dobrobiti, ali nosi i nove rizike, od kojih su neki globalnih razmera. U 21. veku prilika za rad i rizik se kombinuju kao nikad do sad”. Za današnje društvo Gidens kaže: ,,I na nivou prilike, i na nivou rizika, mi smo na terenu koje ljudska bića do sad nisu otkrila. Mi ne znamo unapred koji je balans očekivan, jer mnogo prilika i rizika je prilično novo i ne možemo se koristiti pređašnjom istorijom da ih procenimo. Klimatske promene su jedan od tih novih rizika. Nijedna druga civilizacije pre napretka modernog industrijalizma nije bila u mogućnosti da se umeša u prirodu na način kao što mi radimo svakodnevno”.
Kakav nas svet očekuje u svetlu svih promena? Zamislimo, na kratko, Evropu pre Gutenbergovog vremena: svi životni fenomeni – od slučajne grmljavine ili zemljotresa, do dobrog roda ili smrti voljene osobe definisani su ili kao volja Božija, ili kao pakost đavola. Srednjovekovni čovek uzima život zdravo za gotovo, i potpuno veruje svešteniku, koji za njega tumači sve pojave, svet, život, smrt. Sveštenik je pismen i savremenim rečnikom govoreći, ima monopol nad informacijama.
Slično kao sveštenici u ta davna vremena, u modernom društvu monopol nad informacijama imaju mediji. Značaj medija u propagiranju modernog načina života je očigledan. Mediji nam daju interpretacije određenih uloga ili stilova života koje konzumenti medija slede krećući se u tačno određenom moralnom okviru.
Pojavom Interneta medijski svet se menja iz korena. Sada medijski sadržaj ne određuju glavni urednici, već sami korisnici medijskog sadržaja. Koje će poruke biti poslate preko medija, koja moralna pravila će biti promovisana, zavisi od korisnika. Informacije se prenose globalno uz minimalnu cenzuru. Slično kao u Renesansi, informacije cirkulišu relativno nesmetano, uključujući tu i revolucionarne ideje.
U globalnom društvu, u svetu punom različitosti, Gidens odbacuje mogućnost jedne, razumljive, svepovezujuće ideologije ili političkog programa. Umesto toga, on podržava ideju o „malim događajima-slikama“, onim koje direktno utiču na dom, radno mesto ili lokalnu zajednicu svakog pojedinca. Dakle, nasuprot globalnim procesima i velikim promenama, pred kojima stoji čovečanstvo, stoji pojedinac, koji rešavajući svoje male probleme, štiti i postepeno menja društvo kao celinu uvodeći ga u potpuno nov, izmenjen svet.