( Menstrualno siromaštvo)
Neko je rekao da je žena lepša ako ima kućno vaspitanje, pristojnost i dozu skromnosti. I baš takve pristojne i skromne, veštinom mađioničara, vekovima upravljaju svojim potrebama ističući u prvi plan baš one neophodne ili u tom trenutku važne a neke druge guraju u stranu, čekajući neko bolje životno vreme.I tako neko vreme ili trend iznese u prvi plan poneku žensku potrebu a već neko sledeće vreme je zaboravi čak iako su u pitanju osnovne fiziološke potrebe. Najlepša osobenost ženskog tela je što na svet donosi ili rađa novi život. Ali i baš ta osobenost ima i svoje potrebe.
Menstrualni ciklus je ciklus bioloških promena koje se dešavaju u reproduktivnom sistemu žene ili devojčice kako bi se njeno telo pripremilo za potencijalnu trudnoću. Deo tog ciklusa je i menstruacija. Promene pokreću hormoni, koji regulišu prirodni hemijski proces u telu. Ovaj proces počinje kada devojčica dostigne pubertet i nastavlja se sve dok ne dostigne kraj svoje plodnosti, period poznat kao menopauza.
Iako je to ciklus koji se mesečno ponavlja i otprilike kod svake žene traje ukupno oko osam godina, nikada se javno niko nije bavio tim pitanjem ili potrebom svake žene. Naprotiv, zdravstvena pitanja koja se odnose na telo žena uključujući ne samo menstruaciju već i trudnoću, porođaj i menopauzu često su zanemarena od strane donosilaca odluka, kreatora politike, medicinskih ustanova pa i prosvetnih radnika. Rezultat toga je da žene i devojke često malo znaju o promenama koje će doživeti u svom životnom veku. Mnoge devojke saznaju za menstruaciju tek kada dođu u pubertet, i dešava se da im to bude zastrašujuće i zbunjujuće iskustvo.
Medjutim,u poslednjih nekoliko godina bavljenje/upravljanje menstrualnim zdravljem i higijenom postalo je tema razgovora među zagovornicima ženskih tema, stručnjacima za obrazovanje, humanitarnim stručnjacima, stručnjacima za ljudska prava i globalni razvoj. Tako su se ženski problemi u bavljenju menstralnim ciklusom sakupili u pojam menstrualno siromaštvo.
Šta je menstrualno siromaštvo? Menstrualno siromaštvo opisuje borbu sa kojom se mnoge žene i devojke sa niskim primanjima suočavaju dok pokušavaju da priušte proizvode za menstruaciju. Termin se takođe odnosi na povećanu ekonomsku ranjivost sa kojom se žene i devojke suočavaju zbog finansijskog tereta koji donosi nabavka svih proizvoda i stvaranje uslova neophodnih za normalno odvijanje menstrualnog ciklusa. Termin menstrualno siromaštvo relativno je nov u medicinskoj literaturi, dok se o upravljanju menstrualnom higijenom raspravljalo decenijama u kontekstu rodnog jaza u obrazovanju za mlade koji žive u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.
U Hrvatskoj je krajem 2020.godine, sprovedeno istraživanje koje je došlo do rezultata da otprilike 10 odsto žena ne može sebi uopšte priuštiti uloške, dok više od 10 odsto žena Hrvatske nije u mogućnosti da kupi dovoljno uložaka kako bi ih redovno menjale, trećina njih je primorana da štedi na ulošcima jer im je cena previsoka. Deo njih zbog visokih cena primoran je da kupuje manje kvalitetne menstrualne proizvode.
Ne postoji javni podatak da je ovakvo istraživanje rađeno u Srbiji. Ali ako se pozovemo na posredne pokazatelje kao što su stopa rizika od siromaštva koja je po Republičkom zavodu za statistiku u 2019. godini iznosila 23,2 odsto, i ako tome dodamo podatak koji je saopštio *Evropski komitet za socijalna prava“ da iznos novčane socijalne pomoći u Srbiji nije dovoljan za pokrivanje osnovnih troškova kao što su kirija za socijalno stanovanje i računi za komunalije jer iznosi oko 9.000,00 din nesumnjivo shvatamo da su i zaposlene žene i one koje primaju socijalnu pomoć prepuštene same sebi na snalaženje za zadovoljenje osnovne potrebe.
Koliko je problem nevidljiv govori i to da ćete ne tako retko videti novinske tekstove da društveno odgovorne kompanije doniraju porodilištima potrepštine za mamu i bebu ali donatori mesto menstrualnih potrepština biraju da poklone spavaćice, isto tako vrlo često doniraju pomoć samo bebama.
I u svetu je ovo pitanje u začetku, ali civilna društva, udruženja, humanitarni fondovi, društveno odgovorne kompanije bolje su organizovani i brže odgovaraju na zahteve pa tako zajedno sa vladama svojih zemalja učestvuju u distribuciji higijenskih proizvoda i edukaciji žena i devojaka, ni samoinicijativno angažovanje pojedinaca nije retkost. Ilustrativan je primer Holandije gde na određenim javnim mestima namenjenim za razmenu knjiga nađete i po koji paket higijenskih uložaka. Dok su na Novom Zelandu besplatni ulošci dostupni u svim školama, korak dalje napravila je Škotska, prva zemlja na svetu koja je proizvode za menstrualni ciklus zakonom odredila kao besplatne.
U Srbiji, spremnost da ukaže na ovaj problem, pokazala je upravo jedna od ugroženijih kategorija u našem društvu, izdržavana lica, studentkinje. Tako je oktobra prošle godine grupa studentkinja Filozofskog fakulteta u Novom Sadu uspela da svojim koleginicama obezbedi besplatne uloške. Ovo je omogućeno zahvaljujući inicijativi studentkinja ovog fakulteta koje su u okviru konkursa ’’Šta nam teško’’ prijavile projekat ’’Ženska inicijativa’’, kojim je omogućena ova jednokratna pomoć. Nažalost, za ovaj problem koji dotiče polovinu naše populacije, dobile su vrlo malo medijskog interesovanja.
I zaista, šta nam je teško da zajedno, svuda i na svakom mestu, u svakodnevnom komšijskom razgovoru, u Narodnoj skupštini, u medijima, budemo zagovornici pitanja politike koja omogućava širok pristup menstrualnim proizvodima i pomaže u pokrivanju troškova njihove distribucije i što veće dostupnosti svih potrepština za menstrualnu higijenu i obrazovanje, ženama i devojkama u svim socijalnim grupama, i tako stvorimo sistem u kojem će žene biti zbrinute bez potrebe da moraju da pitaju za pomoć?
*Evropski komitet za socijalna prava,, Zaključci 2017 – Srbija –Član 13. stav 1. – Adekvatna pomoć za svaku osobu kojoj je potrebna, dostupno na: http://hudoc.esc.coe.int/eng?i=2017/def/SRB/13/1/EN. Ovaj iznos se od tada nije značajno promenio (2017. је bio око 71 €, а 2019. otprilike 78 €).