Da li smo na pragu velike krize?
Efekat leptira termin je korišćen u Teoriji haosa. On opisuje kako male varijacije mogu da utiču na ogromne i kompleksne sisteme. Teorija haosa se primenjuje na procese u meteorologiji, matematici, fizici i kvantnoj fizici, po nekim teoretičarima, čak i u ekonomiji. U teorijskom smislu haos ne znači nered kao u kolokvijalnom govoru, već odstupanje od tačno utvrđene matrice ponašanja zbog zanemarljivih promena nastalih na početku nekog procesa.
Da li se zbog globalizacije svet nalazi pred vratima haosa, i da li bilo koja promena u bilo kom delu sveta može uticati na naš život? Da li je na delu efekat leptira?
Korona virus nas je još jednom uverio da je „svet globalno selo“. Osam milijardi ljudi se kreće po planeti većom dinamikom nego ikada. Neki procesi kilometrima daleko od nas imaju posledice na naše živote. Kako ćemo živeti u budućnosti? Šta su izazovi, a šta pretnje za čovečanstvo? Gde je rešenje? Neki od najvažnijijh mislilaca današnjice pokušavaju da odgovore na ta pitanja.
Slobodno tržište – suština kapitalizma
U ekonomskom smislu, današnji svet se deli na zemlje koje imaju kapitalističko uređenje i one koje nemaju kapitalističko uređenje. Neki mislioci smatraju da je kapitalističko društvo društvo budućnosti i prosperiteta, dok drugi smatraju da je kapitalizam pred raspadom. Budućnost kapitalizma, kao globalnog privrednog uređenja, vezana je i za to kako će izgledati naša budućnost. Za kapitalizam je tržište tačka oslonca oko koje se okreće ceo društveni sistem. Kako tržište u kome vladaju zakoni ponude i potražnje može da bude siguran oslonac za ceo društveni sistem? Na to pitanje su pokušavali da odgovore kroz istorijiu ekonomije, sociologije i filozofije mnogi mislioci. Džeremi Betam bio je britanski filosof, reformator pravnog sistema koji je razvio moralni i filosofski sistem – utilitarizam – zasnovan na ideji da su ljudska bića racionalna, sebična stvorenja, odnosno, da teže što većoj koristi. Ovakve moralne principe prihvatio je čuveni ekonomista Adam Smit. Osnovna Smitova ideja je da rad pojedinca, u racionalnom – sopstvenom intresu, u slobodnoj ekonomiji vodi povećanju blagostanja svih. Ta ideja predstavlja temelj tržišne privrede, odnosno pokazuje kako naizgled haotičan tržišni sistem poseduje unutrašnju logiku i pokorava se tzv. „nevidljivoj ruci tržišta“.
Da bi neko zaradio novac u sopstvenom interesu, on mora, zato što postoji konkurencija, da ponudi drugima nešto što oni cene i smatraju odgovarajućom protivvrednošću za njihov rad, čime nesvesno i nevoljno pomaže njihove interese. „Ne očekujemo mi večeru od dobrodušnosti mesara, pivara i pekara, već od njihovog čuvanja vlastitog interesa“, navodi Adam Smit u svom delu Bogatstvo naroda. Sledeći svoje ideje, Betam i Smit su promovisali slobodno tržište i lese fer privredu, koja funkcioniše vođena isključivo zakonima tržišta. Posmatrano u kontekstu vremena u kome su živeli (18. vek), ovo su bile revolucionarne ideje. Nasuprot slobodnom tržištu u to vreme postojao je sistem privilegija i monopola, koji je samo nekim učesnicima na tržištu, bliskim kralju, davao prednosti. Ipak, Smit nije video sve mane kapitalizma: industrijsku proizvodnju, eksploataciju velikih razmera, ekonomske krize i svetske ratove.
Intervencionizam – proizvod krize
Nakon tih događaja, još jedan veliki ekonomista pokušao je početkom dvadesetog veka da redefiniše odnose na tržištu. Bio je to Džon Mejnard Kejns, ekonomista čije su radikalne ideje imale ogroman uticaj na modernu ekonomiju i političku teoriju. Zapamćen je po tome što je zagovarao politiku intervencionizma, po kojoj bi vlada mogla da koristi fiskalne i monetarne mere da bi ciljano ublažila efekte ekonomske recesije, depresije i eksplozija. Adam Smit, pa čak i Džon Kejns, posmatrali su tržište koje postoji u jednoj državi. Šta se, međutim, dešava na globalnom tržištu gde ne postoje zakoni jedne države koji mogu ograničiti sebične interese pojedinaca? Da li to znači da u današnjem globalno-haotičnom svetu vlada zakon jačeg?
Loše upravljanje globalizacijom, Džozef Štiglic
Nobelovac, ekonomista Džozef Štiglic svoje naučno stvaralaštvo je zasnovao na ekonomiji informacija, a širi društveni angažman na kritici politike Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke. On je pristalica teze o lošem upravljanju globalizacijom. U svom delu Protivrečnosti globalizacije pisao je o nezadovoljstvu procesima globalizacije u mnogim zemljama u razvoju koje je posmatrao s položaja glavnog ekonomiste Svetske banke. Reč je o delu sveta koji obuhvata 85% svetske populacije i koji ostvaruje 39% svetskog dohotka. Opisujući globalnu sliku sveta Štiglic kaže da osmorica superbogataša imaju koliko i 3,5 milijarde ljudi na planeti. Prema Štiglicu problem nije isključivo u nejednakosti koja postoji na vrhu i na dnu socijalne lestvice, već u tome što velikim delovima populacije ne ide kako treba, uključujući tu i srednju klasu u Sjedinjenim Državama, koja je najviše orijentisana ka slobodnom tržištu. Loše upravljanje globalizacijom, po Štiglicu, ne znači da negativni efekti globalizacije proističu toliko od samog procesa globalizacije, koliko od loše vođenih politika. On smatra da su i postojeća pravila globalizacije delimično odgovorna za povećanje nejednakosti, ali i da je ovakva globalizacija doprinela ekspanziji svetske privrede i stvaranju svetske srednje klase. Samo u Kini više od 800 miliona ljudi je izašlo iz zone siromaštva i postalo srednja klasa. Kao argumente u prilog globalizaciji Štiglic navodi i uspeh u borbi protiv zaraznih bolesti, povećan prosečan životni vek u zemljama u razvoju, podizanje svesti o potrebi zaštite ozonskog omotača i uređenje vladavine prava, koja je svakako bolja od „zakona džungle“. Ipak, on smatra da je, bez obzira na pozitivne pokazatelje, glavni pravac globalizacije izrazito negativan u ekonomskom, socijalnom i moralnom smislu.
Imaju li savremeni kapitalizam i globalizacija alternativu?
Alternativu je ponudio čuveni grčki ekonomista, Janis Varufakis kada kaže da je kapitalistička ekonomija vezana za tržište rada: „Da bi ekonomija bila otporna na krizu, mora da postoji tržište rada, to je ono tržište koje socijalizam ne može sebi da priušti. Zašto? Jednom kada radno vreme dobije cenu najma, tržišni mehanizam (konkurencija) ga neumoljivo gura nadole, dok pretvara u robu svaki aspekt poslovnog procesa obezvređujući rad”. Može li napredna ekonomija da funkcioniše bez tržišta rada? Naravno da može, navodi Varufakis: „Jedan zaposleni, jedan udeo u firmi – jedan glas, koji zovem korporativni sindikalizam. Ideja izmene korporativnog zakona kako bi se svaki zaposleni pretvorio u ravnopravnog, mada ne i jednako plaćenog, partnera, danas je nezamislivo radikalna, kao što je bilo univerzalno biračko pravo u 19. veku”. Po njegovoj teoriji, ljudi bi dobijali dve vrste prihoda, jednu od dividendi, a drugu od zarade u korporativno sindikalnoj kompaniji. U takvom društvu, ni jedan ni drugi prihod se ne oporezuju, jer nema poreza na primanja i promet. Umesto toga, dve vrste poreza finansiraju budžet: porez po stopi od 5% na ukupan prihod korporativno-sindikalne firme, i porez na prihod od iznajmljivanja zemljišta – koje je u celosti vlasništvo zajednice. Za korišćenje tog zemljišta u privatne, vremenski ograničene svrhe se plaća porez. U takvom društvu centrale banke otvaraju besplatne račune svim građanima, a privatne banke gube svrhu.
Ipak, dok neka od ovih teorija ne bude dokazala svoju uspešnost u praksi, svet se i dalje nalazi u nekoj vrsti kontrolisanog haosa u kome mnogo igrača postavlja svoja pravila.
1Едвард Лоренс je prvi vršio eksperimente vezane za haos. On je 1961. godine koristio numerički model da ponovo obavi vremensku prognozu i umesto originalnih 0.56127 ukucao je 0.506 misleći da će dobiti približan rezultat. Međutim, računar je izbacio rezultat koji nije bio ni blizu originalnom. Ustanovljeno je da čak i faktori koji su do tada smatrani nevažnim mogu da utiču na vreme koje će nakon nekoliko sedmica zahvatiti drugi kraj sveta. Metafora koja se upotrebljava za te nevažne faktore je „mahanje krila leptira“ pa je zbog toga ova pojava dobila naziv „efekat leptira“.
Džozef Štigilic – Globalizacija i njene protvrečnosti: Milorad Vukašinović,