Predrasude…
Kada kažemo lobista pomislimo na likove iz političkih trilera koji svojim majstorskim manipulacijma i intrigama utiču na odluke političara. Odnosno, na ljude koji novcem svojih klijenata podmićuju političare. Pominju se i grupacije lobista koji rade za istog ili slične klijente, na primer: naftni lobi, albanski lobi, gej lobi i slično. Ove moćne grupacije, tako kažu, utiču na svetske tokove. Ovo zanimanje je u Srbiji još uvek obavijeno velom tajne. Ipak, realnost je potpuno drugačija. Prema Zakonu o lobiranju, lobiranjem može da se bavi svako ko je završio fakultet, obuku o lobiranju i upisan je u Registar lobista. Lobista može biti naš državljanin, a može biti i stranac. Nalik advokatu koji zastupa svoje klijente. Zakon o lobiranju predviđa i mogućnost da za interese svog preduzeća, kompanije ili udruženja može da lobira odgovorno lice ili zaposleni u tim pravnim licima i bez upisivanja u Registar lobista, ali kao neregistrovani lobista.
Postavlja se nakon svega pitanje: ,,Čime se, u stvari, bavi lobista u Srbiji”?
Lobista zakonitim sredstvima utiče na organe vlasti da donesu propise koji su u interesu njegovog klijenta.
Koje osobine bi lobista trebalo da ima da bi uspešno obavljao ovaj posao? Lobista treba da bude obrazovan – neophodno je da ima završen fakultet. Lobista treba da bude dobar psiholog – da ima znanja i sposobnosti da dobro procenjuje ljude. Lobista treba da bude dobar pravnik – da dobro poznaje propise i procedure donošenja propisa. Potrebno je da shvati širu sliku društva i posledica koje će nastati prilikom promena propisa za koji lobira. Dakle, lobista treba da bude i dobar politikolog. Svaka promena košta – potrebno je da lobista bude dobar ekonomista da bi mogao da proceni isplativost promene koju predlaže.
Treba da bude dobar govornik – da se jasno i precizno izražava; da ima sposobnost da u kratkom vremenu iznese suštinu – sastanci sa značajnim političarima najčešće traju kraće od deset minuta. Lobista treba da bude dobar pregovarač – da bi za svog klijenta osigurao što bolju poziciju potrebno je da poseduje meke veštine komunikacije i da vešto pregovara, da bude dobar slušalac, ali i da zna da prepozna neverbalne signale sagovornika.
Na kraju, potrebno je da lobista bude socijalno odgovorna osoba i da prepozna šta je javni interes – da podrži svojim radom samo klijente čiji interesi se ne razlikuju od javnog interesa. U suprotnom, klijent za koga lobira može svojm radom da prouzrokuje veliku štetu na prirodnim dobrima, ljudima i imovini.