Uticaj srpske majke na političke izbore u Srbiji
Važno je da se podsetimo: svi punoletni građani su učesnici na izborima bez obzira da li su glasali ili nisu glasali. Nauka kaže: pojam izbornog ponašanja obuhvata izbornu participaciju, odnosno izbornu apstinenciju i izbornu orijentaciju. Izborna participacija predstavlja odluku osobe da izađe ili ne izađe na izbore, a izborna orijentacija je vezana za odluku birača da glasa za jednu ili drugu stranku na izborima. Ponašanje pojedinca zavisi od dve vrste činioca: ličnih – osobina i karkteristika pojedinca, i situacionih – određenih širom društvenom i političkom situacijom. Na primer, lična osobina bi bila pripadnost političkoj stranci. Svuda u svetu članovi političkih stranaka, po pravilu, redovno izlaze na izbore. Situacioni činilac bi bila odluka političke stranke da ne izlazi na izbore i u tom slučaju njeni članovi, iako politički opredeljeni, ne izlaze na izbore i predstavljaju političke apstinente.
Zoran Pavlović u svom radu Prediktori izborne apstinencije mladih u Srbiji analizira značaj činilaca izborne apstinencije mladih. Rezultati analize ukazuju na to da su najvažniji činioci izborne apstinencije mladih partijska identifikacija, političko interesovanje, formalni aktivizam (članstvo u organizacijama) i obrazovni nivo majke. Šanse da se partijski neidentifikovana mlada osoba nađe u grupi apstinenata su 3,6 puta veće nego u slučaju partiski identifikovanih. Šanse za izbornu apstinenciju rastu opadanjem nivoa političkog intersovanja i formalnog aktivizma, ali i porastom obrazovnog nivoa majke.
Klasične teorije opisivale su izborne apstinente kao mlađe osobe ženskog pola, domaćice ili nezaposlene, stanovnice urbanih sredina, nižeg obrazovanja i nižih materijalnih primanja, bez identifikacije sa političkim strankama, nezaintresovane za politiku i političke probleme.
Za razliku od klasičnih teorija, istraživanja sprovedena na učenicima srednjih škola u Beogradu dala su suprotne rezultate. Naime, mladići, učenici boljeg socioekonomskog statusa, oni koji pohađaju građansko vaspitanje, nisu ništa spremniji da učestvuju na izborima nego devojke, učenice nižeg socijalnoekonomskog statusa, koje pohađaju veronauku.
Na izbornu apstinenciju utiče obrazovni nivo majke. Kada se neki drugi činioci drže pod kontrolom uvećavaju se šanse za političku apsitnenciju mladih sa porastom obrazovnog nivoa majke. Socijalni status i obrazovanje oca ne utiče na izbornu apstinenciju mladih. Sami autori istaživanja navode da je ovaj podatak teško razumeti i da zahteva neke dodatne nove analize. Iako još nedovljno jasan, očigledan je uticaj majki na srpsku politiku.
Mladi između 18 i 30 godina, decenijama čine populaciju sa najvećim brojem apstinetata. Političke partije su decenijama veliki napor ulagale u to da ove birače motivišu da izađu na izbore i glasaju za njih. Ukoliko su majke rešenje ovog problema, u budućnosti će poličke stranke morati da posvete posebnu pažnju interesima majki.
Na predhodnim izborima postojao je slogan jedne političke stranke Za našu decu. Da li je to marketiški pokušaj da se motivišu upravo majke koje bi uticale na svoju decu da izađu na izbore?
Dugoročno gledano, politička stranka koja bi svoju politiku gradila na stabilnim porodičnim vrednostima, na ulaganjima u školstvo i zdravstvo, kao i na zapošljavanju mladih, imala bi šansu da pridobije najuticajniju političku populaciju u Srbiji – majke. Na taj način ostvarila bi uticaj na mlade između 18 i 30 godina – zlatni rudnik za politčke partije.
JASNA MILOŠEVIĆ Institut za političke studije, Beograd PSIHOLOGIJA, 1999, 3-4, 1997/1998
Zoran Pavlović Odeljenje za psihologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu PRIMENJENA PSIHOLOGIJA, 2013, Vol. 6(1), STR. 5-21