„Vidiš li prijatelju ona tri čobana? Sve dok oni mogu da nadglasaju mene i Sokrata, i usled toga da donose odluke, ja u demokratiju ne verujem”!
Platon
Atinska neposredna demokratija je do današnjeg dana neprevaziđen način vladavine, koji je svim građanima Atine garantovao jednaka prava. Atinjani su glasali okupljeni na trgu – agori, dizanjem ruke. U odlučivanju su učestvovali svi građani Atine. Ipak, i ovakav oblik vlasti imao je svoje kritičare. Veliki filosof Platon bio je jedan od njih. Pravo većine da donese odluku, samo po sebi, ne znači da će odluka biti dobra i poštena.
Ipak, ljudi su društvena bića. Govor – sposobnost da rečima izrazimo svoje interese, da saslušamo drugog čoveka i razumemo šta nam saopštava, da se složimo ili ne sa njegovim interesima ili stavovima – suština je ljudskog bića.
Demokratija izmišljena pre dve hiljade godina nije opstala zato što je lepa, nego zato što je korisna. Demokratska društva su mnogo fleksibilnija od autoritarnih i lakše prevazilaze društvene probleme, jer su zasnovana na demokratskim principma: razgovoru, saradnji, dogovoru – svojstvenom svakom čoveku, pa su iz tog razloga opstala toliko dugo. Istina, mnogo je teže doneti odluku poštujući demokratske principe, ali je odluka koju je donela većina daleko jača od one koju je doneo pojedinac, ma kako on sam bio uticajan u društvu.
Čak i autoritarna društva, kada su nastajala, nastajala su na demokratskim principima. U trenutku nastanka takvog društva većina se složila da jedan član društva postane autoritarni vladar, i on je opstajao dokle god je za to postojala saglasnost društvene većine. Istorja Evrope u 20. veku ima pregršt primera za to: Italija, Nemačka, Španija, Mađarska, Finska, Sovjetski Savez, Rumunija, Albanija, Kina, Vijetnam, Mongolija…
Mana demokratije je što se masama može manipulisati. U staroj Grčkoj bogati su lako podmićivali siromašne građane Atine, koji bi glasali za interes bogatih. U tom slučaju postoji samo privid demokratije, većina tada donosi odluke koje odgovaraju samo malom broju ljudi ili samo jednom čoveku.
U današnje vreme koriste se sredstva manipulacije složenija i tehnološki razvijenija nego u Platonovo vreme. Ipak, još jedan recept možemo da prepišemo od starih Grka. Oni su, da bi sačuvali demokratiju, razvijali pismenost, otvarali su akademije, razvijali filosofiju i nauku.
Dozvoljavajući da se demokratija pretvori u autokratiju i diktaturu u toku prošlog veka, Svet, pre svega Evropa, načinio je ogromne greške. Pretpostavka za razvoj savremenog društva je osvešćena odgovornost svakog pojedinaca za funkcionisanje društva i pravila koja se donose u tom društvu.
Potreban je veći stepen obrazovanja u pogledu političke i medijske pismenosti, upravo da bi se greške iz dvadesetog veka izbegle i sačuvala demokratija koja, sa svim svojim manama, još uvek najbolje štiti prava običnog čoveka.